ОБИЉЕЖАВАЊЕ 30 ГОДИНА ОД ПОГРОМА СРБА ИЗ ЗАПАДНЕ СЛАВОНИЈЕ

ГРАДИШКА, 1. МАЈА /СРНА/ - У Градишци ће данас бити обиљежено 30 година од погрома 15.000 Срба из западне Славоније у хрватској злочиначкој акцији "Бљесак", када је убијено 283 Срба, међу којима 12 дјеце.

Овом историјском догађају од републичког значаја присуствоваће предсједник Републике Српске Милорад Додик, предсједник Народне скупштине Ненад Стевандић, министар енергетике и рударства Републике Српске Петар Ђокић. У 9.00 часова у Храму Покрова Пресвете Богородице у Градишци биће служен парастос убијеним Србима, док ће у 10.00 часова код Спомен-обиљежја бити служен помен погинулим српским цивилима и војницима, а којем ће присуствовати званичници Српске. У Културном центру Градишка у 11.00 часова биће одржана духовна академија на којој ће премијерно бити приказан филм о егзодусу Срба из западне Славоније. Обиљежавање 30 година од хрватског погрома Срба из западне Славоније у акцији "Бљесак" организује Одбор Владе Републике Српске за његовање традиције ослободилачких ратова. Хрватске оружане снаге су 1. маја, 1995. године, извршиле агресију на српску област Западна Славонија, која је била у саставу Републике Српске Крајине и под заштитом УН. Против Срба у западној Славонији, односно око 15.000 цивила и око 4.000 војника, кренуло је више од 16.000 припадника хрватских оружаних снага. Према подацима Документационо-информационог центра "Веритас", у агресији на Западну Славонију у акцији кодног назива "Бљесак" 1. и 2. маја 1995. године погинуле су и нестале 283 особе, укључујући 114 цивила, међу којима је 57 жена и 12 дјеце, а протјерано је 15.000 Срба. Од укупног броја жртава до сада је расвијетљена судбина 174 особе, а као нестало се води још 109, међу којима је 46 цивила, укључујући и 23 жене. Из "Веритаса" указују да је, са ове временске дистанце, извјесно да су и они који се воде под ознаком "нестали" такође убијени. Заробљено је око 1.450 припадника Српске војске Крајине, већина на превару уз помоћ снага УН, од којих су многи касније прошли тешка психичка и физичка малтретирања у Бјеловару и Вараждину. За ове злочине нико није одговарао.