ЖАРКОВИЋ: НА ПРОСТОРУ ЗАПАДНЕ СЛАВОНИЈЕ СВАКИХ 50 ГОДИНА ВОЂЕН РАТ

ГРАДИШКА, 1. МАЈА /СРНА/ - Предсједник Удружења Срба протјераних из Западне Славоније Крста Жарковић изјавио је да је сваких 50 година у овој области, као и у Српској Крајини вођен рат и да не постоји генерација мушка која је наслиједила имање јер је све паљено сваких 50 година.

Жарковић је рекао да се данас обиљежава 30 година од протјеривања Срба и посљедњег оружаног сукоба на простору Западне Славоније гдје су оружане снаге Хрватске у потпуности иселиле Србе на историјски њима већ познат начин. Он је у обраћању у Градишци поводом обиљежавања 30 година од погрома на Србија у акцији "Бљесак" истакао да су они у року од 36 часова побили 283 Славонца, од тога 22 дјеце и 177 цивила, док су остало били војници. Жарковић је рекао да у то вријеме војника у Западној Славонији говото да није било јер је Венсовим планом, потисаним 1992. године, прихваћно да оружане снаге у петој фази у којој су и Западнославонци, не смију имати ништа осим кратког оружја на опасачима, чиме им је онемогућено да се бране. Према његовим ријечима, агресија је извршена ујутру у 4.00 часа у садејству УН, тј. снага Унпрофора, које је биле лоциране на тим просторима. Он је навео да су се 1991. године Срби из Западне Славоније сами организовали имајући у виду сјећање на оно шта им се десило 1941. године. Према његовим ријечима, 1991. године су постављене барикаде искључиво и само испред српских села, с циљем да оне спријече пролаз хорди као што је то било 1941. године на тим просторима. "Напомињем, да је сваких 50 година у Западној Славонији, те у Српској Крајини, односно Војној крајини, вођен рат и не постоји генерација мушка која је наслиједила имање, јер је све паљено сваких 50 година. Да се управо то не би десило, постављене су те барикада и спријечен проток хрватских снага. Одолијевали су онолико колико су могли сами", рекао је Жарковић. Он је подсјетио да је сјеверни правац Западне Славоније, од Бијеле Стијене до Орахивице, потпуно био усамљен, с тим да су се 19. маја 1992. године повукле и снаге Војске Републике Српске. Према његовим ријечима, први озбиљнији напад Хрватске био 1. октобра 1991. гдје је у потпуности истјерано и протјерани становништво општине Грубишно Поље. "Други напад и највећи егзодус Срба из Западне Славоније био је од 12. до 22. децембра 1991. године гдје је укупно протјерно око 68.000 Срба. Гдје данас Славонци живе? Врло је лако одговорити гдје не живе - на Гренланду. На свим ослатим континентима и и у свим земљама постоји Славонац", рекао је он. Он је овом приликом захвалио руководсту Градишке које је, како данас тако и деведеститих, увијек било уз народ Западне Славоније. Код спомен-обиљежја у Градишци данас је служен помен српским цивилима и војницима поводом обиљежавања 30 година од погрома 15.000 Срба из Западне Славоније у хрватској злочиначкој акцији "Бљесак", када је убијено 283 Срба, међу којима 12 дјеце.