СВАКЕ ГОДИНЕ СВЕ ВИШЕ ПРИЈАВА НАСИЉА У ПОРОДИЦИ

НОВИ ГРАД, 15. ЈУНА /СРНА/ - Заштитне мјере нису увијек довољне да се заштити жртва насиља, потребно је чешће изрицати мјеру обавезног лијечења од болести зависности, посебно алкохолизма који је често један од узрока насилног понашања, рекла је директор Центра за социјални рад у Новом Граду Даниела Гојић.

Гојићева сматра да проблему насиља у породици треба посветити посебну пажњу, а жртвама пружити сву потребну заштиту и подршку. "Од почетка ове године евидентирано је 13 пријава, у седам случајева су жене жртве. Прошле године чак 18 дјеце је свједочило насиљу у породици, док је ове године за сада евидентирано четворо дјеце", истакла је Гојићева за Срну. Она сматра да је број случајева насиља сигурно већи од пријављеног, јер многе жртве, нажалост, и даље не одлучују да насиље пријаве. "До сада су изречене двије заштитне мјере, једно удаљење насилника из стана и једна забрана приближавања и контактирања. Имали смо и случај хитне интервенције када је једна жртва смјештена у сигурну кућу у Бихаћу, јер је имала пребивалиште у Федерацији БиХ", навела је Гојићева. Она је додала да је ове године забиљежен и случај када је починилац насиља, на основу судске одлуке, био у притвору два мјесеца. Према њеним ријечима, у Новом Граду је 2021. године било 29 пријава насиља у породици, 2022. године 34 пријаве, 2023. године 25, а у 2024. години укупно 46 пријава. Од укупно 46 пријављених случајева прошле године, у 35 су жртве биле жене. Изречене су четири заштитне мјере, и то три забране приближавања и контактирања насилника са жртвом и једно удаљење насилника из заједничког домаћинства. Нагласила је да су насилници најчешће брачни или ванбрачни партнери, али су забиљежени и случајеви насиља одраслих особа над својим старим родитељима – један такав случај евидентиран је и ове године. Додала је да се највећи број пријава односи на поновљене случајеве, што указује на хронични карактер проблема. "Жртве најчешће пролазе дуготрајан процес насиља. Највећи проблем је што временом прихватају такав образац понашања као нормалан", каже Гојићева. Она је истакла да жртве често трпе насиље без пријаве, а има и оних које се, након што им је пружена помоћ, враћају насилнику, најчешће због економске зависности, недостатка подршке, страха од пријетњи или несигурности како ће се саме снаћи у животу након напуштања насилног односа. "Многе од њих нису ни свјесне да постоји другачији, здравији начин живота", рекла је Гојићева. Гојићева је нагласила да није увијек најважније само процесуирање учиниоца насиља, већ је приоритет свеобухватна заштита жртве, нарочито када су у питању дјеца, која трпе дубоке посљедице чак и када само свједоче насиљу. Као посебно је истакла да насиље у породици мора бити третирано као приоритет свих институција и да не смије бити изговора да се поступци не окончају – нарочито када је укључено дијете. "Не треба чекати да се деси најгоре. Свако од нас у систему треба дати максимум да би се спријечили најтежи исходи. Кључно је да жртве имају особу од повјерења која ће им бити подршка кроз компликован и често обесхрабрујући институционални процес", рекла је Гојићева. Сматра да би значајан корак напријед била бесплатна правна помоћ специјализована за ову област, која би жртвама била потпуно доступна, брзо и ефикасно. Навела је да је Центар за социјални рад присутан од тренутка када се насиље пријави – кроз савјетодавни и психосоцијални рад, сачињавање социјалне анамнезе за потребе тужилаштва и предлагање заштитних мјера. Међутим, често немају увид у то како се поступци даље окончавају, што представља додатну препреку у праћењу и заштити жртава. "Систем мора показати већу одговорност. Свака пријава мора бити озбиљно схваћена, а тужилаштва ове случајеве морају рјешавати као приоритет", рекла је Гојићева. Она је указала и на озбиљан проблем радника центара за социјални рад, који су свакодневно изложени стресним ситуацијама и тешким одлукама, често и сами изложени пријетњама, које надлежне институције не препознају и не третирају као реалну опасност по њихов живот и рад. Гојићева је навела да је насиље у породици комплексан и озбиљан друштвени проблем, којим се морају континуирано и одговорно бавити све надлежне институције, са посебним акцентом на рад мултисекторских тимова, који укључују представнике центара за социјални рад, полиције, правосуђа, здравства и образовања. Мултисекторски тим за поступање у случајевима насиља у породици у општини Нови Град чине институције и организације које су потписници Протокола о поступању, превенцији и заштити жртава насиља у породици. Циљ овог протокола је обезбиједити координисано, свеобухватно и ефикасно дјеловање свих релевантних актера у заштити жртава и процесуирању починилаца.