БЕРБА ПОЧЕЛА, ПРИНОСИ МАЊИ, ЦИЈЕНА ОПЕТ НЕПОЗНАТА

БРАТУНАЦ/СРЕБРЕНЦА, 18. ЈУНА /СРНА/ - Берба малине на плантажама средњег Подриња, у општинама Братунац, Сребреница и Милићи, почела је прије неколико дана, а и ове сезоне откупна цијена овог воћа није објављена прије бербе и још није позната.

Предсједник братуначког Удружења малинара "Виламет" Иван Стојановић рекао је да су кише и хладноћа током прољећа негативно утицали на род малине јер су приноси знатно мањи него прошле године. Он је истакао да је слична ситуација и да су приноси умањени у све три општине, чији су малинари укључени у рад овог удружења. Стојановић, а и други узгајивачи истичу да је принос слабији, али да је квалитет малине веома добар. У "Виламету" су рекли да се због неизвјесности цијена и недостатка радне снаге смањује број узгајивача малине, као и број парцела и површина под овом културом. Узгајивачи су принуђени да предају малину у хладњаче надајући се бољој цијени него прошле године, јер је род умањен, а потражња на свјетском тржишту, како сазнају, изражена. Они су навели да цијена малине не би требала да буде нижа од осам КМ за килограм, да би покрили улагања и трошкове и остварили какву-такву добит. Ово очекивање образлажу трошковима узгоја малине који су ове године од пет до шест КМ по килограму и када се на то додају трошкови бербе свака цијена испод седам КМ за килограм не би омогућила никакву зараду произвођачима. Ипак, агроном Саша Симић из братуначке фирме "Малина" каже да је тешко очеквати да ће цијена бити изнад шест КМ, а то значи даље урушавање малинарства у овом крају. Ненад Петровић из Братунца рекао је Срни да је ове године одустао од малинарства због несигурности улагања и бављења тим послом, као и уцјена откупљивача и неисплативости узгоја малине у овако недефинисаним околностима када је ријеч о улагању, цијени и роковима наплате. За разлику од сусједне Србије, гдје се цијена малине утврђује и објављује на дневном нивоу, са лијеве стране Дрине цијена је непозната, што отежава и организовање бербе узгајивачима, односно ангажовање берача до којих је све теже доћи и чија цијена рада по дану износи од 80 до 100 КМ, јер је потражња велика, а мали број заинтересованих да раде овај напоран цјелодневни посао. Узгајивачи су у дилеми да ли ће моћи да исплате бераче и да ли ће након тога имати икакву зараду. И ове сезоне они су препуштени сами себи, све теже обезбјеђују бераче за разлику од прије десетак и више година, сналазе се и ризикују да ли ће након наплате малине покрити трошкове бербе и друга улагања и да ли ће остварити икакву добит. Братунац је годинама био рекордер по узгоју малине у Републици Српској и БиХ. Прије десетак година производило се око 4.000 тона малине и узгојем те културо бавило се око 1.400 породица. Према прошлогодишњим подацима на подручју ове општине произведено је 2.400 тона малине, а производњом се бавило око 1.000 домаћинстава. Смањује се број узгајивача, број малињака и површина под овом културом упркос изграђеном систему за наводњавање свих пољопривредних површина, као и инсталисаном систему противградне заштите у братуначкој општини. Малинари говоре да је непредвидивост цијена и рода, као и наплативости, довела до опадања интересовања за ову дјелатност, јер је непоуздана исплативост рада и улагања која се из године у годину повећавају због раста цијена горива, ђубрива и других препарата за заштиту рода. Такође, малинари указују да су поједини откупљивачи варали произвођаче који су на наплату предате малине чекали и по двије године, што доводи до проблема и незадовољства, а било је и протеста, па чак и пријетњи које су могле довести до физичких обрачуна и трагичних случајева, али су ипак, на вријеме спријечени.