ДОГОДИЛО СЕ НА ДАНАШЊИ ДАН

БИЈЕЉИНА, 25. ЈУНА /СРНА/ - Данас је сриједа, 25. јун, 176. дан 2025. До краја године има 189 дана.

1822. - Умро њемачки писац Ернст Теодор Амадеус Хофман, чија су дјела - пуна гротескног хумора, фантазије, хипнозе, телепатије, отуђености и страве - знатно утицала на европску књижевност. Садржај тих прича композитор Жак Офенбах је користио за опере. Дјела: "Фантастичне слике у Калоовом маниру", "Ђавољи еликсири", "Серпионова браћа", "Животни назори мачка Мура". 1847. - Либерија проглашена независном републиком, али с ограниченим суверенитетом /остала је под финансијском контролом САД/. Ту афричку државу су - са статусом колоније - основали 1822. ослобођени црни робови, пресељени из САД на простор уз Атлантски океан између Сијера Леоне, Гвинеје и Обале Слоноваче. Независност Либерије САД признале су 25. јуна 1862. 1867. - Американац Лисјен Смит патентирао бодљикаву жицу. 1872. - Римокатолички језуитски ред избачен из Њемачке. 1876. - У бици код Литл Биг Хорна индијанско племе Сијукс под командом поглавице "Лудог Коња" уништило дио Седме коњичке дивизије генерала Џорџа Армстронга Кастера. У бици су погинула сва 264 војника те јединице, укључујући Кастера. Мада није учествовао у бици, побједу је сјајном стратегијом припремио поглавица "Бик Који Сједи" - вођа Сијукса и савеза племена Дакота, који је предводио безнадежну борбу против етничког чишћења и геноцида који је влада САД систематски проводила над Индијанцима. 1903. - Рођен енглески писац Ерик Артур Блер, познат као Џорџ Орвел, чија су антиутопијска дјела визија могуће тоталитарне будућности свијета и алегорична сатира модерне диктатуре. Дјела: романи "1984", "Животињска фарма", "Бурмански дани", есеји "У киту", "Критички есеји", "Лов на слона", "Енглеска, ваша Енглеска", књига о Шпанији "Пошта Каталонији". 1920. - У Вуковару послије пет дана рада завршен Други конгрес Социјалистичке радничке партије Југославије /комуниста/, који је усвојио нови програм и статут и измијенио назив партије у Комунистичка партија Југославије. За предсједнике Централног партијског вијећа изабрани су Павле Павловић и Јаков Ластрић, а за секретаре Сима Марковић и Филип Филиповић. 1925. - У Ужице уз велико славље стигао први воз, популарно назван "ћира". Изградњу пруге између Вардишта и Ужица почела је Аустро-Угарска одмах по окупацији Србије 1915. Пројектовали су је аустроугарски инжењери, а у суровим условима градили ратни заробљеници Италијани и Руси. "Ћира" је престао да саобраћа 1974, кад су у Југославији укинуте и многе друге пруге уског колосијека. 1938. - На дужност ступио први предсједник Ирске Даглас Хајд. 1940. - У Другом свјетском рату ступио на снагу споразум о примирју Француске с Њемачком и Италијом. Њемачке трупе су, на основу споразума, окупирале западну и сјеверну Француску, покрајине Алзас и Лорена су припојене Њемачкој, а Италији дијелови Француске у Алпима. На остатку територије Француске створена марионетска пронацистичка влада маршала Анрија Филипа Петена са сједиштем у Вишију. 1942. - Британско ратно ваздухопловство у Другом свјетском рату с хиљаду бомбардера напало њемачки град Бремен. 1950. - Нападом сјевернокорејских снага почео Корејски рат, а свијет се нашао на ивици избијања Трећег свјетског рата. Послије капитулације Јапана СССР је запосјео сјеверни, а САД јужни дио Кореје, с границом на 38. паралели. САД су у Кореји интервенисале под заставом УН, што је био први случај оружане интервенције свјетске организације. Послије маратонских преговора рат, који је вођен с промјенљивом срећом, окончан је 27. јула 1953, а Корејско полуострво је подијељено дуж 38. паралеле на Сјеверну и Јужну Кореју. 1959. - СССР предложио успостављање денуклеаризоване зоне на Балканском полуострву и у Јадранском мору. 1963. - "Премијер" јужне конгоанске провинције Катанге Моиз Чомбе приморан да поднесе оставку. Он је убрзо послије успостављања независности белгијског Конга 30. јуна 1960, уз помоћ иностраних плаћеника и капитала којем је била неопходна марионетска власт ради настављања безобзирног експлоатисања огромног рудног богатства, прогласио "независност" Катанге. 1966. - Југославија и Ватикан обновили дипломатске односе. 1975. - Афричка држава Мозамбик послије 477 година колонијалне зависности од Португалије стекла независност. Власт је преузео Фрелимо /Фронт за ослобођење Мозамбика/, чији је вођа Самора Машел постао први предсједник Мозамбика. 1988. - У Луксембургу потписана Декларација о успостављању званичних односа Европске заједнице и СЕВ /Савјет за узајамну економску помоћ/, чиме је окончано 30-годишње узајамно непризнавање и отворен пут сарадње двију економских групација. 1991. - Словенија и Хрватска, супротно важећем Уставу Југославије, једнострано објавиле независност од југословенске федерације. Показало се да је то значило увод у грађански рат, за шта огромну одговорност - због прећутног повлађивања сецесионистичким тежњама - сносе водеће западне земље, у првом реду САД и Њемачка. 1991.- Посљедње совјетске јединице, стациониране у Чехословачкој, напустиле ту земљу, 23 године послије војне интервенције Варшавског пакта, којом је оборена власт реформистичког руководства под вођством Александра Дубчека. 1992. - У Петрово под Озреном стигла група избјеглица из Зенице и околних села, након дванаестодневног тешког пјешачења. 1993. - У главни град Македоније стигло 14 официра америчке војске, стациониране у Берлину. 1995. - У државном удару шеик Хамад бин Калифа Ал Тани збацио с власти свог оца шеика Калифу, емира арапске заливске државе Катар. 1996. - Удружење правника Републике Српске предало Вилијаму Стубнеру, вршиоцу дужности шефа Канцеларије Хашког трибунала, кривичну пријаву против лидера босанских Муслимана Алије Изетбеговића и тадашњег потпредсједника Федерације БиХ Ејупа Ганића због ратних злочина. 1996. - Од експлозије камиона-бомбе коју су исламски терористи подметнули у стамбено насеље америчке војске код града Дахран у Саудијској Арабији, погинуло 19 Американаца и рањено безмало 400. 1997. - Умро француски океанограф Жак Ив Кусто, члан Француске академије, велики борац за заштиту човјекове околине. Први документарни филм "Десет хиљада метара под морем" снимио је 1943. и отад је урадио мноштво документарних филмова и телевизијских серија о животу у морима и океанима, крстарећи свијетом својим бродом-лабораторијом "Калипсо". За филм "Свијет тишине", који је снимио с француским режисером Лујом Малом, 1956. је на фестивалу у Кану добио "Златну палму". Добитник је три пута награде "Оскар". Написао је више књига, укључујући "Путовање 'Калипса" и "Кроз 18 метара воде". Остали филмови: "Свијет без сунца", "Златна риба". 1999. - Албанци запалили цркву Свете Тројице у Великој Реци у општини Вучитрн, а у близини цркве Светог Николе у Приштини запаљена кућа Момчила Благотића, предсједника црквене општине Приштина. 2003. - Чланови Сталног комитета за војна питања /СКВП/ БиХ усвојили у Сарајеву, уз одређене измјене, План активности за прикључивање БиХ Партнерству за мир, Правилник о раду и запошљавању у Секретаријату СКВП и документ Војна доктрина оружаних права у БиХ. 2008. - Британска краљица Елизабета Друга додијелила је писцу Салману Руждију /61/ титулу витеза због његовог доприноса књижевности. 2009. - Умрла америчка глумица Фара Фосит, једно од првих лица америчког филма седамдесетих и секс симбол. Фоситова је студирала умјетност и бавила се манекенством. Нагли успон у каријери услиједио је послије улоге гламурозне Џил Мароу у серијалу о три приватне детективке - "Чарлијеви анђели". 2009. - Умро амерички музичар афроамеричког поријекла Мајкл Џозеф Џексон. Рођен је у породици музичара и дебитовао је на професионалној сцени са свега једанаест година као члан групе "Џексон 5". Самосталну каријеру започео је 1971. године. Пет његових албума спадају међу најпродаваније у историји музике: "Off the Wall" (1979.), "Thriller" (1982.), "Bad" (1987.), "Dangerous" (1991.) i "HIStory" (1995.). Укупно, његови албуми продати су у више од 750 милиона примјерака. Спада међу ријетке који су у "Рокенрол хол славних" уврштени у два наврата. Власник је и Гинисовог рекорда за "Најуспјешнијег забављача свих времена" као и 13 "Греми" награда. Џексон, неријетко називан "Краљем попа", био је, између осталог, познат и по изузетно екстравагантном животу.