ШКОБО: МАСАКАР НА ПЕТРОВДАН 1992. ГОДИНЕ БИО УВОД У КАМПАЊУ СИСТЕМАТСКОГ ИСТРЕБЉЕЊА СРБА

ИСТОЧНО САРАЈЕВО, 27. ЈУНА /СРНА/ - Масакр над 69 српских цивила у селима око Сребренице и Братунца који су на Петровдан 1992. године починиле муслиманске снаге под командом Насера Орића представља увод у кампању систематског истребљења Срба на подручју средњег Подриња и Бирча, којих је током протеклог рата убијено 3.276, рекао је Срни историчар Лазар Шкобо.

"Оно што је посебно болно јесте чињеница да командни извршиоци ових злочина нису одговарали, па данас Орића можемо видјети како шета Сарајевом као слободан човјек", указао је Шкобо. Он је истакао да је поражавајуће што ни више од три деценије касније западни центри моћи, који су у вријеме рата прећутно гледали или логистички подржавали ове злочине и данас остају глуви на српско страдање. "Можемо са правом питати да ли су за такве људе српске ране мање крваве, руке злочинаца над Србима мање упраљне и да ли ће дозволити да они који су спровели ово гнусно затирање ненаоружаних српских цивила остану до краја некажњени?", упитао је Шкобо. Ове године обиљежава се 33 године од великог страдања Срба на Петровдан 1992. године у селима око Сребренице и Братунца, када је убијено 69 и заробљено 22 војника и цивила, од којих нико није преживио, а десет се још воде као нестали. Муслиманске јединице из Сребренице су током Одбрамбено-отаџбинског рата најчешће нападале српска села на највеће православне празнике, а на Петровдан 1992. године напале су села Залазје, Биљачу, Сасе и Загоне убијајући све што су стигли, пљачакајући и палећи српску имовину. Тако су наставили реализацију плана етничког чишћења започетог у априлу исте године, према којем су уништавали све што је српско, да би трагове постојања Срба на овим просторима потпуно затрли, јер су, осим убијања и прогона цивилног становништва и уништавања имовине, уништавали и српска гробља и богомоље. Да би заштитила српско становништво у средњем Подрињу од уништења, Војска Републике Српске у прољеће 1993. године покреће контраофанзиву, али до ослобађања Сребренице тада није дошло због интервенције међународне заједнице која је ову, тада муслиманску енклаву прогласила заштићеном демилитаризованом зоном УН. Муслиманска команда припремала је акције и користећи заштиту међународних војних снага /Унпрофор/ организовала нападе на српске положаје, посебно 1995. године када су јаке снаге из заштићене зоне кренуле у напад на команду Главног штаба Војске Републике Српске у Црној Ријеци код Хан Пијеска. Тај напад је разбијен и убрзо је услиједило ослобађање Сребренице која улази у уставно-правни састав Републике Српске у јулу 1995. године.