ВАЖНО ДА СЕ ЧУЈЕ ГЛАС СРПКИЊА ЖРТАВА РАТА

ЛАКТАШИ, 27. ЈУН /СРНА/ - Српске жене, жртве ратног злочина силовања нису препознате и признате ван територије Републике Српске и веома је важно да се чује и њихов глас и открије истина о тортури кроз које су прошле у рату на простору БиХ, речено је на панел-дискусији под називом "Памтимо за мир" у Лакташима.

Предсједник Удружења жена жртава рата Републике Српске Божица Рајилић Живковић захвалила је институцијама Републике Српске што су подржале пројекат. "Ово је дан сјећања на жртве Одбрамбено-отаџбинског рата у Републици Српској. У рату смо преживјели зло и не желимо да се оно икоме понови никада и нигдје", рекла је Живковићева новинарима након панел-дискусије у организацији Центра за једнакост и равноправност полова Владе Републике Српске у сарадњи са овим удружењем, те Републичким центром за истраживање рата, радних злочина и тражење несталих лица. Живковићева је нагласила да из вог удружења желе да младим генерацијама пренесу своја искуство, да знају шта се њима догодило и да им се никоме то не понови, те да чувају сјећање на све жртве. Директор Центра за једнакост и равноправност полова Владе Републике Српске Маја Векић рекла је да српске жене, жртве ратног злочина силовања нису препознате и признате ван територије Републике Српске. "Турбулентна ситуација на глобалном нивоу уноси додатни страх и несигурност и управо због тога одлучили смо да панел-дискусија добије назив `Памтимо за мир` јер вјерујемо да само културом сјећања можемо одгајати будуће генерације за мир", нагласила је Векићева. Вршилац дужности директора Републичког центра за истраживање рата, радних злочина и тражење несталих лица Виктор Нуждић навео је да ово један у низу заједничких пројеката Удружења жена жртава рата и институција Српске. "Већ смо радили на великом пројекту `Наша исповијест`, надамо се да ћемо ускоро имати и други том књиге коју ћемо презентовати свјетској јавности. Важно је и те како да се чује глас наших жртава из Републике Српске, не само жена", рекао је Нуждић. Он је нагласио да су жене и дјеца међу најрањивијим категоријама, често маргинализоване тако што се неки други помињу више. "Велике жртве су поднијеле жене и оне нису само жртве које имају негативна искуства, већ су многе од њих биле и мајке, сестре које су имале свју дјецу и родитеље што је додатно отежавало њихов положај у заробљеништву. Према нашима подацима, скоро 3.500 жена је смртно страдало у протеклом Одбрамбено-отаџбинском рату, а најлање 2.500 је прошло тортуру у логорима широм БиХ", рекао је Нуждић. Како је нагласио, многе су преживјеле невиђену тортуру, многе од њих о томе нису ни говориле иако је немјерљив доприносс Удружења жртава рата у преношењу истине о ратним догађањима и ономе што се дешавало Србима на овим просторима. Нуждић је нагласио да је Министартво унутрашњих послова урадило огроман посао и сви злочини над женама су документовани. "Друга страна приче је нерад правосудних институција које би требале да се баве правом и правичношћу. И Удружење жртава рата је дало свој допринос и многе жене су свједочиле. Међутим, право је питање Суду и Тужилаштву БиХ зашто ови процеси нису завршени, а многи, попут оног у Посавини, завршили су срамним пресудама са изузетно ниским казнама иако су постојали недвосмислени докази шта се дешавало у логорима", нагласио је Нуждић. Панел-дискусија је организована у оквиру програма бањске рехабилитације жена жртава рата, која се спроводи под покровитељством Кабинета предсједника Републике Српске.