ВИДОВДАН ЈЕ БОРБА У КОЈОЈ НЕ ПОСТОЈИ ПОРАЗ

ИСТОЧНО САРАЈЕВО, 28. ЈУНА /СРНА/ - Видовдан није тек један дан у години већ темељ коначног опредјељења Срба, њихов свеза са православљем, борба у којој не постоји пораз, изјавила је Срни историчар Свјетлана Самарџија.

Самарџија је навела да је прослава Видовдан прилика да се Срби подсјете колико могу бити велики, али и да је разједињеност српство коштала Душановог царства. "Многи су данас мишљења да смо ми, Срби, једини народ на земљи који, празнујући Видовдан и Косовску битку, те чувајући косовски завјет, празнује пораз. Изгледа да већина није свјесна да су звона Нотер Дама звонила у знак српске побједе, а да је краљ Срба и Босне Твртко писао Трогиру и Фиренци како је његов војсковођа Влатко Вуковић извојевао побједу. О размјерама османског пораза пишу и Млечани, али и Византија", напоменула је Самарџија. Она сматра да да се могу пророчки узети ријечи византијског писца Димитрија Кидона који је рекао: "И да су сви Турци помрли, увјеран сам да Ромеји не би почели паметније да раде". "Чињеница је да су у Косовском боју страдала оба владара - и Мурат и Лазар, али чињеница је да је овај бој почетак слома деспотовине и Лазаревих покушаја одржања легитимности немањићке државе, оног царства које се простирало на толико мора", навела је Самарџија. Након Маричке битке и краљ Твртко у Босни и Балшићи у Зети и Лазар у Србији траже крвну везу са Немањићима не би ли на неки начин рехабилитовали Душаново царство. "Међутим, надирање Османлија покренуло је миграције које су резултовале досељавањем велике групе монаха исихаста, носилаца моравске културе који су оставили дубок траг на средњовјековну Србију тог доба", навела је Самарџија. Широм Скадарског језера ничу манастири махом посвећени Пресветој Богородици, а на Лазаревом двору дјелују исихасти. Њихова улога у очувању српског нациналног и духовног идентитета је мало приказана, о чему се мало говори. СРБЕ ОДРЖАЛО ПРАВОСЛАВЉЕ "Говорећи о Видовдану, истичемо да нас је у ропству одржао косовски завјет, али, заправо, одржало нас је јако православље у виду монашких група који су уточиште пронашли широм Зете и Србије тога доба", указала је Самарџија. Она је нагласила да Косово и Метохија није мит, већ српска садашњост и будућност и најчешће понављана историјска лекција. Самарџија ја подсјетила да се у ове дане обиљежава и пробој Коридора, који уз митровданске офанзиве и сарајевско ратиште чине три основне војне операције које су омогућиле одбрану Републике Српске. "Пробој Коридора се десио на Видовдан. То није случајност. Оно сјеме које су у српски народ посијали првобитно Кирило и Методије, касније размоножио Свети Сава, Лазар је на Косову пољу само потврдио, то је оно голготско, Христово сјеме, опредјељење за нешто више од земаљског царства, сазнање да је оно друго битније и да нас оно држи толико вијекова. Косовски завијет је заправо мученичком крвљу посвједочено светосавско, прије њега кирило–методијевско опредјељење за Небеско царство", истакла је Самарџија. Она је указала на то да је блаженопочивши митрополит Амфилохија знао рећи да је немањићки период био припрема за Косово 1389. године, те да народ из Републике Српске све може јер су уз њих ходали свети ратници. "Ми Срби имамо више Косова и више Видовдана, а ниједан није пораз, већ наш светосавски живот. Зато се сва наша историја дијели до Косова поља 1389. године и након њега до наших дана", навела је Самарџија, самостални стручни сарадник за меморијализацију и културу памћења у Градској управи Источно Сарајево. ОЧУВАТИ СВЕ СРПСКЕ ЗЕМЉЕ - КОСОВСКИ ЗАВЈЕТ НОВИХ ГЕНЕРАЦИЈА Она је напоменула да су Срби много страдали, али су много и светитеља добили који их представљају пред Богом. Самарџија је рекла да је недавно обишла мати Серафиму у Јасеновцу и хумке, гдје се присјетила тога да се неко на том мјесту дрзнуо да убије владику Платона сада Светог свештеномученика Платона Бањалучког и митрополита дабробосанског Петра /Зимоњића/, односно Светог Петра Сарајевског. "Камени цвијет усред поља, обрис монашке одежде на пружним даскама и ја која пјевушим `Ђурђевдан је`... Колико ме је Јасеновачких новомученика загрлило тога трена, мојих Сарајлија, мојих предака. Наш град под земљом. Са правом истичем да је Косово данас и Република Српска и Србија која проживљава тешке дане нејединства и неслоге", нагласила је Самарџија. Она је указала на то да историја даје лекције и да је питање колико се из њих учи. "Видовдан и Косовска битка нису једна лекција у уџбеницима ђака свих узраста, то је наш начин живота, наш опстанак. Видовдан није један дан у години, већ темељ нашег коначног опредјељења, наша свеза са православљем, борба у којој не постоји пораз", истакла је Самарџија. Српска православна црква је очувала српски народ у најтежим временима и као таква је препозната као најважнији стуб националног, културног и духовног идентитета српског народа. "Драго ми је да је тако, јер у времену у којем живимо, свијест о Видовдану и значају Косовске битке чува Црква, а много нам је повјерено на чување, `остаци остатака српског народа са лијеве стране Дрине`, Република Српска, Косово и Метохија, манастириште српско, Црна Гора, Зета Војисављевића /Јована Владимира/, немањићких принчева, родно мјесто родоначелника светородне нам лозе Зета Балшића, баштиника Немањића, Зета Црнојевића и Петровића, Зета митрополита Црногорско–приморских, затим Србија и Немањића и Лазаревића и Мрњавчевића и Бранковића и Карађорђевића и Обреновића, свесрпске и свеправославне земље, наш Косовски завијет нових генерација", подсјетила је Самарџија. Она је поручила да ће, онолико колико српски народ буде чувао небеску побједу Косовске битке из 1389. године, толико и постојати.