ОТВОРЕНИ "ПЕТРОВДАНСКИ ДАНИ"

СРЕБРЕНИЦА, 8. ЈУЛА /СРНА/ - Традиционална меморијално-хуманитарна и духовно-културна манифестација "Петровдански дани" почела је вечерас у Сребреници наступом гуслара Душана Пејића са пјесмом "Покољ у Придворици" која говори о српском старадању и приказивањем филма "Злочин без казне" аутора Слађане Зарић.

Манифестацију је прогласио отвореном начелник општине Сребреница Милош Вучић, који је рекао да је српски народ у Подрињу дао огромне жртве за српску слободу и Републику Српску која је једини гарант те слободе Србима западно од Дрине. Вучић је указао да се обиљежава још један Петровдан и подсјећа и присјећа на српска страдања и жртве за које ни након 33 године нико није одговарао. "Требамо и морамо се сјећати жртава јер би заборављањем починили нови злочин према њима", поручио је Вучић. Отварању манифестације претходио је округли сто о страдању Срба у средњем Подрињу и промоција издања Института за историју Републике Српске, те пријем за мајке погинулих бораца и полагање цвијећа у сребреничкој Спомен-соби настрадалим српским борцима и цивилима у Одбрамбено-отаџбинском рату. Директор Института за историју Универзитета у Источном Сарајеву Драга Мастиловић рекао је да се мора радити на изградњи културе памћења и да су овакве манифестације један од начина његовања те културе. Он је појаснио да су од половине 19. вијека аустроугарске власти Србима оспоравале постојање западно од Дрине, а да је у ратовима у 20. вијеку покушано довести до њиховог нестанка када је почињен геноцид над српским народом. Мастиловић је нагласио да тај процес није завршен и да то треба да знају најмлађе генерације јер без познавања прошлости нема безбједне и перспективне будућности. "То се посебно односи на Србе јер се нама историја страдања не понавља него траје континуирано са малим застојима", додао је Мастиловић. Према његовим ријечима, Аустро-Угарска је правила тампон зону десет километара од Дрине и насељавала муслимане који су напуштали Србију приликом њеног ослобађања од Турске, те довођењем Нијемаца. Мастиловић је рекао да су у ратовима вршени покољи над Србима по систему "спаљене земље", који су спроводили Нијемци и њихове слуге усташе и муслимани у њиховим редовима. "То вишедеценијско дјеловање и геноцид почињен над Србима у ратовима довело је до демографског пада српског становништва у Подрињу, а то је био циљ како би Запад имао своју границу на Дрини што настоји још од доба владавине Бењамина Калаја овим простором", навео је Мастиловић. Сутра је на програму полагање цвијећа у Спомен-соби и парастос групи погинулих српских полицајаца у Скеланима, те промоција брошуре о српским спомен-обиљежјима за погинуле у Одбрамбено-отаџбинском рату на подручју Сребренице и Братунца, као и промоција књиге "Српски народ у НДХ" историчара Вељка Ђурића Мишине из Београда. "Петровдански дани" су манифестација са најдужом традицијом у овом мјесту, а организује је Одбор за обиљежавање српског страдања Сребреница. Одржавају се од 1996. године у знак сјећања на масовне муслиманске злочине и велико српско страдање на Петровдан 1992. године у селима око Сребренице и на ослобођење и почетак повратка српског становништва у своје домове и на своја девастирана имања на Петровдан 1995. године, након трогодишњег избјеглиштва. У данима након отварања манифестације услиједиће промоције неколико књига о српском страдању у Сребреници и Скеланима, меморијални турнир у малом фудбалу, те посјете породицама погинулих и ратним војним инвалидима. Као и сваке године Програм "Петровданских дана" завршава се на Петровдан, 12. јула. Тада ће, након литургије у сребреничкој Цркви Покрова Пресвете Богородице, бити организована посјета и полагање цвијећа на војничком гробљу у Братунцу, те српским стратиштима у Биљачи и Сасама. Парастос и полагање цвијећа код споменика на Залазју биће служен за 69 погинулих и 22 заробљена па убијена Србина на Петровдан 1992. године, као и усташким жртвама из овог села у Другом свјетском рату. Десет заробљених на Петровдан 1992. године још се воде као нестали, док их је исто толико случајно пронађено и ексхумирани су 2011. године на Залазју приликом тражења настрадалих Бошњака. Двоје несталих пронађено је на другим локацијама. За злостављања и масовна убиства заробљених Срба, као и оних који су на почетку рата остали лојални тадашњој муслиманској власти и сви су побијени у сребреничким логорима, нико није одговарао.