СРПСКИ НАРОД С ОБЈЕ СТРАНЕ ДРИНЕ БИ ТРЕБАЛО ДА ПОДНЕСЕ ТУЖБЕ ЗА ГЕНОЦИД

БЕОГРАД, 10. ЈУЛА /СРНА/ - У Сребреници се није десио геноцид, а Срби са обје стране Дрине би требало да поднесу тужбе за геноцид над њима у протеклим ратовима, Првом и Другом свјетском, као и посљедњем рату, речено је у Београду на трибини "Сребреница против геноцида – три деценије манипулације".

Историчар Немања Девић указао је на осам деценија манипулације Сребреницом и подсјетио на злочине који су у том крају вршени над српским народом у Првом и Другом свјетском рату, као и посљедњем рату, као и да су злочини понављани над истим породицама и у истим српским селима, и то од потомака усташа. Девић је рекао да иста села страдају 1942. године и 1943, као и 1992. и 1993. године, те да су масакри поновљени за исте празнике, а као примјер навео је судбине продице Ерић, као и Драга Митровића из села Подравање који је са 17 година 1943. године клан и недоклан, да би био заклан 1992. године од бојовника Насера Орића. On је рекао да су директни преци муслиманских вођа у Сребреници Насера Орића, Ћамила Дураковића, Ибрана Мустафића у посљедњем рату били припадници усташких снага, односно злогласне "црне легије". "Српски народ је током 1992. и 1993. године у сребреничком крају страдао од истог непријатеља који није био побеђен у претходним ратовима. Оно што виђамо данас у Загребу, концерт /Марка Перковића/ Томпсона, и региону показује да сукоб, нажалост, није завршен", рекао је Девић, који је указао на значај културе сјећања на српске жртве. Он је подсјетио и на судбину мајора Косте Тодоровића, који је ослободио Сребреницу почетком Првог свјетског рата и који је убијен, распет и спаљен са саборцима на ломачи на Крстовдан 1914. године, те додао да су таква ритуална мучења и убиства погодила српски народ и у посљедњем рату. Девић је говорио и о убиству 250 српских цивила у Првом свјетском рату за која нико није одговарао, као и да је над српским народом у Другом свјетском рату извршен геноцид, када је сваки срез у НДХ, па и сребренички са 2.262 пописане српске жртве, био Јасеновац у малом. Он је рекао да су од тог броја једна половина била дјеца млађа од 15 година, жене и старци са више од 70 година, и да је половина убијена хладним оружјем - маљем, крампом, ножем. Девић је напоменуо да је било и око 400 муслиманских цивилних жртава, али се може закључити да су српске жртве биле пет до шест пута бројније. Политички филозоф Драгољуб Којичић је рекао да се геноцид заиста догодио, али над српским народом, те да случај Сребренице из јула 1995. године по дефиницији нема никакве везе са геноцидом. Он је рекао да код Срба није постојала намјера да се уништи бошњачко становништво, која је кључна за геноцид, те указује на евакуацију бошњачких цивила, жена и дјеце, док су српске цивиле, жене и дјецу убијали Бошњаци. Којичић је рекао да је у Првом свјетском рату управо Подриње било изложено геноциду над српским народом, као и Другом свјетском рату. Он је рекао да има злокобну слутњу да постоји перфиднија намјера Бошњака, да у координацији са међународним чиниоцима који не желе добро ни Србији, десубјективизују Републику Српску, јер би то значило да могу да изгласају и оптужбу за геноцид у Сребреници и "друга чудеса" и против Србије, за која немају ни правног ни логичког темеља. Којичић наводи да би се тада, по теорији домина, јавили и Хрвати, који би тражили од Србије материјалне одштете, па би тако Србија могла да заврши са својим историјским трајањем. "То је један од планова зашто инсистирају на растурању дејтонске БиХ и да муслиманско становништво изврши мајоризацију. Мислим да Срби без обзира с које стране Дрине били, треба да поднесу тужбу за геноцид над српским народом", рекао је Којичић. Политиколог Ненад Кецмановић рекао је да злочин у Сребреници треба истраживати и мимо годишњица, али да не треба имати илузију да се Бошњацима може доказати да то није био геноцид, јер су за њих Поточари некакво светилиште, заштићено од рационалног преиспитивања. Он је рекао да Бошњаци одбијају пружену руку Србије и договор са Републиком Српском, од које желе само њену територију, односно унитарну БиХ, без кантона и Републике Српске и без Срба, који би већином отишли као послије Дејтонског мировног споразума, "а мали дио се утопио у изблиједили босански национални идентитет". Шеф Представништва Републике Српске у Србији Млађен Цицовић је указао на различита и супротна судска и научна виђења сребреничке истине, као и да западни наратив о злочину у Сребреници свих ових више од три деценије не препознаје српско страдање и злочине над Србима, који 33 године чекају одговорност за више од 3.000 Срба побијених у Сребреници и околини од 1992. до 1995. године. Он је навео да је свима јасно да Сребереница није била једино мјесто злочина у рату деведесетих година прошлог вијека у БиХ, те запитао зашто је онда само тај злочин издигнут изнад свих других и зашто му је стављена лента са називом "геноцид". Цицовић оцјењује да се то десило прије и изнад свега из политичких и стратешких разлога, јер желе да пред својим народима и политичарима оправдају бомбардовање српског народа и српске војске, те да отворе врата за нова бомбардовања, без сагласности Савјета безбједности УН, као што су то урадили у Србији, и што то раде и сада по свијету. Он је запитао да ли српске жртве могу бити равноправне са бошњачким и хрватским, са оним у Сребреници, те да ли Срби које су бошњачки војници из Сребренице побили у Кравици и другим сребреничким селима могу имати исти статус жртава рата у БиХ или је то резервисано само за жртве које су као такве такозвана међународна заједница и њене војске одредиле због својих политичких и војних разлога? Цицовић је указао да представници међународне заједнице сваке године долазе у Поточаре, а ниједном ни у Братунац, ни у Кравице ити било које мјесто српског страдања у БиХ, те оцијенио да ни бошњачким жртвама не долазе што их жале, него само из својих политичких, геополитичких, војних и геостратешких интереса. "Очигледно да то није био њихов `пропуст`, већ политички избор. Све што се дешавало у Сребреници резултат је намјерног избора", рекао је Цицовић. Трибина о Сребреници је одржана у организацији Представништва Републике Српске у Срибји, те портала "Факти" и "Све о и Српској".