ЈАСЕНОВАЦ МОРА БИТИ У ПОТПУНОСТИ ИНТЕГРИСАН У ЗАЈЕДНИЧКО ЕВРОПСКО ПАМЋЕЊЕ

БЕОГРАД, 13. ЈУЛА /СРНА/ - Предсједник Управног одбора шпанског Института за студије Холокауста и тоталитаризма Карлос Васкез изјавио је да истина о Јасеновцу и о јеврејској, српској, ромској и антифашистичкој заједници прогоњеној под усташким режимом мора бити у потпуности интегрисана у заједничко европско историјско памћење.

"Само тада можемо изградити искреније и инклузивније сјећање на прошлост", рекао је Васкез, који је са групом од 44 професора историје из Шпаније посјетио Јасеновац у оквиру програма овог института "Разумијевање Холокауста: историја, сјећање и слике". Васкез је нагласио да је нацистички логор Аушвиц с правом постао универзални симбол Холокауста, али да је због тога бацио у сјенку и друга мјеста незамисливог страдања попут Јасеновца. Он је указао на то да у великом дијелу западне Европе постоји врло мало свијести о томе шта се догодило у Јасеновцу, што одражава и шири проблем, односно фрагментисану природу европског колективног памћења. Васкез је рекао да је на дјелу историјски ревизионизам тоталитарних идеологија и да се широм свијета свједочи о том забрињавајућем тренду тривијализације зла, порицања и искривљавања историје, као и покушаја да се режими који су чинили огромне злочине "избришу" или да се њихова злодјела релативизују. Он је истакао да је култура сјећања кључна, али да се сјећање без образовања претвара у празни ритуал, те да оно мора бити праћно снажним образовним политикама и историјском правдом. Васкез сматра да је дубоко узнемирујуће што се у Хрватској, земљи чланици ЕУ, толерише концерт пјевача усташких пјесама Марка Перковића Томпсона, на којем су се отворено користили усташки слогани и симболи. "Брисел мора озбиљно да се запита гдје су границе онога што допуштамо у нашим заједничком јавном простору. Мора постојати заједничка европска политика сјећања, која одлучно одбацује глорификацију фашистичких режима", рекао је Васкез за "Политику". Он је рекао да је приједлог у Шпанији да се из Мадрида измјесте гробови ратних злочинаца, између осталих и усташких вођа Анте Павелића и Вјекослава Лубурића, што шаље снажну поруку да на часним мјестима не могу почивати они који су починили злочине против човјечанства.