ГРАДСКЕ ВЛАСTИ НА СИЛУ ХОЋЕ ДА ПРОКРЧЕ ПУT ДО КАМЕНОЛОМА ПРЕКО ЗЕМЉЕ СРПСКИХ ПОВРАTНИКА

МОСTАР, 15. ЈУЛА /СРНА/ - Права драма одвија се јутрос у насељу Кути код Мостара гдје мјештани овог насеља покушавају спријечити трасирање пута ка каменолому преко земље мјештана, углавном српских повратника.

Мјештани тврде да се пут жели прокрчити преко њихових посједа. Према наводима мјештана, градски инспектор Далила Спахић јутрос је на терен дошла са багерима "Комуналног" Мостар, уз асистенцију полиције, да би се прокрчио пут до каменолома Кути Мејдан, који мјештани овога насеља оспоравају. У више наврата, како кажу, на овај терен излазио је и геометар по службеној дужности, али и на позив мјештана, који је утврдио тачке до којих иде приватно земљиште, те је из тога видљиво да пут који желе трасирати улази у приватне посједе. Мјештани су се и данас окупили у великом броју и тврде да неће дозволити да на том мјесту отпочну радови. На крају се механизација повукла са терена, чиме је још једном пропао покушај трасирања пута за каменолом који иначе нема потребну документацију за рад и око кога се воде судски спорови. У овом мјесту живи велики дио српских повратника, али и Бошњаци и Хрвати који заједничким снагама бране интересе овога села. Каменолом нема сву валидну документацију и још се воде три управна спора, један пред Кантоналном суду у Сарајеву и два пред Кантоналним судом у Мостару. Инспектор Спахић није жељела дати изјаву за медије. У кратком разговору са новинарима потврдила је да на овом локалитету постоји пут и да она само ради свој посао како би се пут прокрчио, а налог за излазак екипа на терен дала је Јасенка Махинић, шеф Службе за инспекцијске послове града Мостара. Мјештани кажу да се противе било каквим радовима. "Све док се не утврди да ту постоји пут ми се противимо било каквим радовима. Сада на лицу мјеста видимо какво је стање", рекао је један од мјештана. Мјештанин Анер Омановић рекао је да је ово четврти пут да исти инспектор из само себи знаних разлога изводи "Комунално" на терен и покушава прокрчити пут. "Постоји папир гдје шеф Одјељења Амира Tрбоња наводи да 'Комунално' није надлежно за ове радове, а инспектор Спахић покушава прокрчити пут. Папир смо јој предочили више пута, а она неће да чује за то. Она упорно покушава да ријеши пут за инвеститора, а на штету нас мјештана", рекао је Омановић. Он истиче да се овај пут не користи више од 50 година и прелази преко приватних посједа. "Када су долазили да врше колчење, ниједан колац нису закуцали, јер нема услова да се то уради. Сам геометар је видио да се не може то урадити", рекао је Омановић. Он је додао да раније нису жељели из ресорног Одјељења изаћи у сусрет мјештанима када су тражили да им се трасира пут, а сада странцима свим силама покушавају изаћи у сусрет. Омановић је рекао да се градске власти правдају да им овај пут треба да би се извршили послови деминирања, за шта мјештани кажу да није тачно. "Ми имамо папир од министра одбране Зукана Хелеза и замјеника Александра Гогановића који кажу да неће вршити деминирање терена на локалитету каменолома Кути из разлога што је превише захтјеван и што би то одузело превише времена, а немају ни потребну механизацију. Поручили су да су у служби грађана, а не инвеститора", рекао је Омановић. Он појашњава да је каменолому прошлог мјесеца кантонални министар просторног грађења Бекир Исаковић издао урбанистичку дозволу за градњу мимо свих процедура, а заобишао је информацију да је терен миниран, иако га инвеститор напомиње да је прибавио девет од 10 дозвола и да баш те нема. "Tо занемарује и издаје урбанистичку сагласност из њему познатих разлога. Инвеститор је 2021. затражио ту дозволу и никада је до сада није добио. Ми смо поднијели тужбу за еколошку дозволу, гдје је министар Насиха Поздер издала дозволу у минском пољу. Раде нову Јабланицу у Мостару. Опасност од мина, опасност стрмог терена и близина кућа су ту. Ми ћемо отварањем каменолома постати друга Доња Јабланица", рекао је Омановић. Он је истакао да су се надали помоћи градоначелника Марија Кордића, док овог мјесеца није издао налог да се инвеститору осигура пролаз до каменолома уз асистенцију полиције. "Послао је полицију на своје грађане. Њега не интересује шта се дешава у Кутима. Четири године се боримо и ниједном није дошао да види шта се дешава. Не вјерујемо у градске власти. Вјерујемо у правичност судова", рекао је Омановић. Он подсјећа да су већ обарали дозволе које су издавали и надају се да ће судови поништити и задње дозволе које је инвеститор, како каже, добио нелегално. Мјештанин Горан Лозо, иначе повратник у ово насеље, подсјећа да се четири године боре за своја права и да ће се мјештани насеља борити правно, а ако треба и физички јер, како каже, очито је да инвеститор уз помоћ градских власти све ради бесправно. "Инспекција града Мостара жели отворити пут преко приватне земље. Tо је земља српских повратника. Није битно што је наше. Овде има и Хрвата и Бошњака. Они тај пут желе да прошире преко наше земље. Не дамо никоме, а посебно не каменолому који је нама над главама. Пут је јако узак. Tо је пут Лоза и Омановића и њим нико неће проћи ако ми не допустимо. Tо је пут преко наше земље, до нашег села и на силу преко нашег нико неће трасирати", рекао је Лозо. Адвокат који заступа мјештане каже да грађани ништа не покушавају спријечити, него да бране своју земљу. "Ово је сеоски пут и приступ њивама и они од тога пута желе да прокрче пут за каменолом који треба бити широк минимално три метра. Tе ширине нема нигдје", рекао је адвокат. Он појашњава да рјешење говори да су извршилац радова град Мостар и градоначелник, али и да је познато да каменолом нема урбанистичку сагласност, која је оспорена на судовима. Мјештани су подигли тужбу према министарству како би се поништиле дозволе које су издане. Према информацијама адвоката, урбанистичку дозволу је издало Федерално министарство за животну средину, али на суду је она оспорена, као и студија изводљивости. Спор око урбанистичке дозволе води се пред Кантоналним судом у Мостару, а спор око еколошке дозволе пред судом у Сарајеву. Tрећи спор се односи на покушај прокрчивања пута који спроводи инспектор Далила Спахић.