ЗАПАД ШИРИ РУСОФОБИЈУ ДА БИ СЕ ОПРАО ПРЕД СОПСТВЕНОМ ЈАВНОШЋУ

БЕОГРАД, 20. ЈУЛА /СРНА/ - Предсједник Београдског форума за свијет равноправних Живадин Јовановић оцијенио је за Срну да су све чешће најаве Запада да Русија спрема рат у Европи замјена теза и ширење русофобије, с циљем прикривања агресивне стратегије ширења на Исток.

На овај начин, нагласио је Јовановић, Русе проглашавају за пријетњу и на њих, због потребе да се оперу пред сопственом јавношћу, сваљују кривицу за све своје интервенције и проблеме које су изазвали у свијету. Јовановић објашњава да је циљ Запада да наводном опасношћу од Русије прикрије своју агресивну и експанзионистичку стратегију ширења на Исток - на Русију и Кину, коју и даље, упркос ударцу у зид у Украјини, спроводи због огромних резерви стратеших сировина, пијаће воде и других драгоцјених ресурса у том дијелу свијета. Он указује на то да западне земље зато и прибјегавају пракси да гомилање оружја и војне опреме и милитаризацију привреде, уз милијарде евра уложених у наоружавање, оправдавају опасношћу од Русије с циљем да јавност у својим земљама убиједе да је све то, па и енормно задуживање за финансирање војне машинерије, неопходно због наводних руских агресивних намјера, иако је у пракси све обрнуто. Према његовим ријечима, доказ за то је и недавно објављени "Стратешки национални преглед" Француске за 2025. годину, чија је главна теза да у периоду од три до пет година постоји могућност руске агресије на Европу кроз напад на Молдавију, Балкан или чак и на државу чланицу НАТО. Француски премијер Франсоа Бајру скоро истовремено изнио је драматичну оцјену да тој земљи пријети "смртна опасност" и да је на "посљедњој станици прије литице" због дуга који на годишњем нивоу расте за 150 милијарди евра и приближава се укупном износу од око 3,3 билиона евра. Јовановић сматра да ове двије поруке, колико год звучале потпуно контрадикторно, само потврђују да западне земље и чланице НАТО, чак и по цијену енормних дугова, не одустају од експанзионистичких и агресивних циљева, које маскирају тврдњама о угрожености и ризицима од наводне руске агресије. Како објашњава, првенствени разлог за непрекидно форсирање агресивне и експанзионистичке политике Запада је то што се у пракси показало да систем неолибералног, корпоративног и мултинационалног капитализма не може да живи без експанзионизма и интервенционизма. "Некад је Запад за ширење свог утицаја у свету користио мисионарство, веру и хуманитарне организације, а данас, нарочито након пада Берлинског зида, НАТО употребљава претњу и грубу војну силу, коју је Запад користио од агресије на СРЈ 1999. године до данас у бројним интервенцијама широм света", рекао је Јовановић, који је и бивши министар спољних послова СР Југославије. Поред тога, како наводи, разлози су и финансијске и економске тешкоће, у које је због огромних дугова прије свих упала Америка, али не заостају ни европске земље попут Француске. "У свим тим земљама гомилање јавног дуга иде до невероватних размера, јер је то неодвојиво од мултинационалног корпоративног система. То говори да од исте бољке пате и Америка и Европа, које имају исти систем, а то је глобализовани систем коме је тешко видети границе", наводи Јовановић. Излазак из дужничке кризе, истиче Јовановић, одређени центри моћи у Европи и Америци траже у иницирању рата, јер у томе виде опцију у страху да финансијски потпуно не потону. Указујући на чињеницу да се о томе већ дуже вријеме говори, некадашњи шеф дипломатије СРЈ оцјењује да је потпуно јасно с које стране вјетар дува у причама о томе ко заиста ради на припремама за сукобе. "Сада Русију оптужују да хоће да интервенише и на Балкану, и то у време када НАТО појачава своју старегију експанзионизма и изгласава обавезу свих чланица да издвајања за наоружање са 1,5 до два одсто подигне на пет одсто националног производа. Из тога је очигледно да они журе да кривицу за милитаризацију читавог система свале на такозвану руску опасност", увјерен је Јовановић. Он је истакао да су бесмислене теорије Запада да Русија настоји да "покори туђе територије", јер је ријеч о територијално највећој земљи на свијету, са највише природних богатстава, али да рачунају да моћним пропагандним апаратом могу да убиједе сопствено јавно мнијење у то да управо Русија њихова највећа пријетња. "Наравно, рачунају и са тим да се јавност, која то прогута, неће бунити ни због повећања војних издатака и милитаризације привреде и читавог друштвеног система. Са тим расте и русофобија као повољно окружење за све веће војне издатке, којима се гомила оружје", објашњава Јовановић. Додатни проблем, навео је он, представља то што шумови на линији ЕУ - САД само подгријавају даље повећање војних издатака, јер Европа мисли да сада треба да има већу глобалну улогу. "Они према својој јавности играју и на ту карту да их чак и Америка омаловажава и да их заједно са Русијом заобилази у украјинској кризи, па зато војним јачањем морају да се наметну као незаобилазни глобални фактор", сматра Јовановић. Он упозорава на се захуктава нова трка у наоружању, која носи огромне опасности од рата у Европи, односно глобалног рата, која се из дана у дан повећава, због чега би лидери најодговорнијих земаља морали да размотре сваку могућност избјегавања катаклизме, која би уништила савремену цивилизацију.