АБРАМОВИЋ: УБИСТВО ГОТОВО 500 СРПСКИХ ЦИВИЛА КОД ГЛИНЕ НИКО НЕ ИСТРАЖУЈЕ

БЕОГРАД, 29. ЈУЛА /СРНА/ - Предсједник Удружења избјеглих, расељених и досељених лица "Завичај" Ненад Абрамовић истиче да је уочи обиљежавања три деценије од српског страдања у хрватској војно-полицијској акцији "Олуја" за Србе из Крајине најболније то што су ван домашаја правде остали бројни злочини снага Хрватске, чији је епилог егзодус више од 250.000 лица српске националности.

Абрамовић наводи да се то нарочито односи на масакр над око 500 српских цивила на Јанусовим ливадама код Глине, за који никада није покренута ни истрага, на непроцесуирано убиство десет цивила у Двору на Уни и на злочине Петог корпуса муслиманске армије под командом генерала Атифа Дудаковића. "Жалосно је што још нема правде за жртве ових злочина, укључујући и страдање Срба на Петровачкој цести и у Сводни, за шта је суђење тек недавно почело у Београду. Страшно је и то што се тачан број жртава свих злочина у `Олуји` вјероватно никада неће утврдити", каже за Срну Абрамовић, који је са породицом у августу 1995. године избјегао са Баније. ВОЈСКА КРЕНУЛА ЗА НАРОДОМ Ненада је "Олуја" затекла на линији у Петрињи, гдје је са саборцима из Српске војске Крајине покушавао да одбије налете Хрватске војске на Банију. Он се сјећа да су успјешно одолијевали многобројнијем и у оружју и логистици вишеструко надмоћнијем непријатељу, који је 4. августа 1995. године у зору напао читаву Републику Српску Крајину и уз помоћ НАТО пресјекао све комуникације, тако да је Српска војска Крајине на неки начин била обезглављена. Храбро су се, каже он, држали, пружали јак отпор и заробили четири тенка Хрватске војске, која је на том подручју трпјела велике губитке, због чега је и њихов командант смијењен, али је линија српске одбране пробијена на боковима код Слуња и Градишке. "Тада је српски народ први кренуо у избјеглиштво, а када је кренуо народ, пошла је и војска. Били смо под канонадом граната и свега другог. Већ 4. августа послије подне почела је да се формира колона, која је врло брзо постала непрегледна. Ми Крајишници из Петриње, Цапрага и Суње прелазили смо на мосту у Костајници и Двору на Уни, гдје су прелазили и Кордунаши", рекао је Абрамовић за Срну. Потом више нису могли да пређу, јер су били опкољени, а уз Хрватску војску у нападе се укључио и Дудаковићев Пети корпус такозване Армије БиХ. "Почињени су велики злочини између Глине и Двора на Уни. Само захваљујући команди генерала Милета Новаковића, који се враћао и успијевао да тенковима прокрчи пут, није дошло до још већих страдања. Већа страдања цивила десила су се на Јанусовим ливадама и од Двора према Новом Граду, па су једини спас били мостови у Двору на Уни и у Костајници", објашњава Ненад. ЛИКВИДИРАНИ ЦИВИЛИ У НАЈМАЊЕ ДВА АУТОБУСА Најтежи злочин, истиче он, почињен је на Јанусовим ливадама код Глине, гдје се помиње број од око 500 убијених српских цивила. "Убијени су цивили, за које се зна да су били у најмање два аутобуса. О том злочину се јако мало зна. Он још није истражен, а један хрватски командир који је био тамо и говорио о томе поменуо је број о 500 убијених цивила. Још неки људи су указали да су се ту одиграле језиве ствари. Али, о томе чак није ни покренута истрага, а камоли процесуирање", каже Ненад. Ситуација на том подручју била је изузетно тешка, јер је Хрватима помагао муслимански Пети корпус, који је испресијецао линију, а хрватске и муслиманске снаге су убијале цивиле, па чак и пацијенте са менталним сметњама који су измјештени из болнице у Петрињи. "Двор на Уни је фактички прелазио из руке у руку све док није прешао сав онај народ који је могао да пређе. Након тога су мостови дигнути у ваздух, али то није зауставило непријатеља. Он нас је гањао и ракетирао. Горе код Сводне и на Петровачкој цести бомбардовали су колону из авиона и ту је било много жртава", испричао је Ненад. ЈЕДНИ УМИРАЛИ, ДРУГИ СЕ РАЂАЛИ У КОЛОНИ Према његовим ријечима, жестоко је било и код Брчког, гдје је коридор био узак, па су људи у колони и ту били гранатирани, тако да практично цијелим путем нигдје нису били безбједни док нису стигли у Србију. "У тој колони, која је настала, људи су умирали и рађали се. Када би неко умро, био је сахрањен близу мјеста гдје је преминуо, а послије су њихове фамилије долазиле да их откопају и сахране у мјестима гдје су се настанили. Када смо дошли у Србију, пољубили смо тло, али је и ту било проблема да нас пусте. На Рачи се један човјек убио, јер све то психички није могао да поднесе", сјећа се Ненад. Све око њега било је страшно и потресно, али му је, каже он, најжалије било старијих људи и мале дјеце који су данима путовали без хигијенских и других елементарних услова. "Били смо без ичега. Али, ми Крајишници некако нисмо били свјесни свих тих дешавања и како ће бити тешко почети нови живот. Народ у Србији нас је јако лијепо примио. То се не може рећи за тадашњу власт. Она нас је тјерала на Косово и Метохију и није нам дала да уђемо у Београд, који је за нас Крајишнике тада био забрањени град", подсјећа Абрамовић. ТРАКТОРОМ УШАО У "ЗАБРАЊЕНИ ГРАД" Он је са породицом трактором, ипак, успио да уђе у Београд на Јужном булевару, гдје их је пустио један полицајац, чиме је завршен њихов шестодневни пут у непрегледној избјегличкој колони. Трактор је до Сводне возио његов отац, а потом је мјесто возача преузео он чим им се придружио када је стигао из Петриње и довезао своје до Србије, у коју је ушао преко Шепка. Памти да их је народ Мачве топло дочекао и пред њих, како каже Ненад, изнио све живо да им помогне, па им је и данас, а биће и док је жив, захвалан на томе. "Душа ми је била пуна када сам стигао у Србију. Иако сам спавао у тракторској приколици, коначно сам могао мирно да заспим", истиче Ненад. Везао се, каже он, за тај трактор којим је довезао сада већ покојну мајку, брата и тетку у Србију, а "машина" му је још ту и њом се провозао кроз Београд на обиљежавању једне од годишњица страдања Срба у "Олуји". "Испоставило се да је трактор машина спаса за нас Крајишнике. Да није било трактора, свашта би било. Они су нама поново спремали Јасеновац и добро је да смо узели пушку да се одбранимо и сачувамо биолошку основу да дођемо у нашу Србију и будемо овде са нашим народом. Није било лако, али смо се овде скућили и успјели да створимо и лијепа насеља, на која се поносимо", каже Ненад. ШТО ТЕ НЕ УБИЈЕ, ТО ТЕ ОЈАЧА Он вјерује да су Крајишници попут Феникса и да су то показали, доказујући тачност пословице: "Оно што те не убије, то те ојача". "И нас Крајишнике егзодус је на неки начин ојачао. Постали смо чвршћи људи и за нас нема препрека. Не дамо на себе и на наш крајишки инат, без обзира на то што су нам узели све", истиче Ненад. Међутим, каже Ненад, они који су Србе протјерали и узели им све нису успјели да им одузму најважније, а то је достојанство. "И нека Хрвати знају да то што су нам отели није њихово! А када нека ствар није твоја, мораш увијек бити спреман да ће онај чија је доћи по њу. Можда ће неке нове генерације у будућности доћи да узму оно што нам припада", поручује Ненад. До тада, каже он, Крајишници морају да воде правну борбу за своју имовину и инстирају на Анексу Г Бечког споразума о сукцесији како би им се вратила сва права. "То јесте тешко, али ми морамо бити упорни и попут папагаја понављати да је то што су Хрвати отели наше и да то морају да врате. Не можемо вратити прошлост, али ћемо се за будућност борити, јер је то крајишка земља и од ње не одустајемо!", нагласио је Аврамовић. СТАЛНО УКАЗИВАТИ НА ЗЛОЧИНЕ НАД СРБИМА! Он вјерује и да се дешавају позитивни процеси, јер су власти и Републике Српске подигле капацитете културе сјећања, тако да ће се сада уз годишњицу страдања у "Олуји" обиљежавати и прогон Срба у хрватској акцији "Бљесак". "Ми стално и на сваки начин морамо да указујемо на злочине над нашим народом. Треба дизати споменике и учити нашу дјецу историји без фалсификата које нам подмећу. Наша Српска православна црква те дане страдања у `Олуји` треба да одреди као `црвена` слова за жртве ` Олује`", сматра Абрамовић. "Олуја" је, указује он, трајна опомена, због чега Срби треба да се окрену јединству, да буду сложни и бране своје вриједности да им се егзодуси не би понављали. "Морамо бити јединствени, јер наши непријатељи једва чекају да ми покажемо неку слабост да нас поново нападну. Зато апелујем на јединство да нам се, као у `Олуји`, не десе избјегличке колоне од неколико стотина километара аутомобила, трактора и коњских запрега", поручује Абрамовић.