НОВЕ РЕКОНСТРУКЦИЈЕ СРПСКИХ СРЕДЊОВЈЕКОВНИХ ИНСИГНИЈА

БЕОГРАД, 28. ЈУЛА /СРНА/ - Изложба "Чекајући сталну поставку" Историјског музеја Србије у Београду обогаћена је новим реконструкцијама српских средњовјековних инсигнија, међу којима су и оклоп и мач цара Душана, као и круна преднемањићког владара краља Михаила Првог Војислављевића.

Посјетиоци ће имати прилику да виде и реконструкцију севастократорског вијенца и одежду краља Стефана Првовјенчаног, као и одежде жене краља Драгутина, краљице Каталине и деспота Јована Оливера, које су ручно израђене старим техникама у консултацијама са релевантним стручњацима, а на основу сачуваних писаних извора и представа на фрескама, саопштио је Историјски музеј Србије. Реконструкцију могућег изгледа круне Михаила Првог Војислављевића, владара из преднемањићке епохе, израдила је златарска радионица Марсела и Симона Чивљака по угледу на ктиторску фреску из Цркве Светог Михаила у Стону на Пељешцу. Круна има форму вијенца на чијим врховима се налазе четири крста и специфична је по томе што се овакав облик круне среће у кратком историјском периоду само код владара Енглеске, Њемачке и Норвешке, наводи се у саопштењу. Урађена је од позлаћеног сребра и украшена слатководним бисерима, као и зеленим ахатом, зеленим ониксом, жадом, хризопрасом, плавим синтетичким сафиром и аметистом, обрађеним у облику овала, правоугаоника и круга. Реконструкцију могућег изгледа севастократорског вијенца Стефана Првовјенчаног израдио је филиграниста Горан Ристовић Покимица по узору на фреску у манастиру Студеница. Круна првог овјенчаног, односно, крунисаног краља династије Немањић, због чега је у народу прозван Првовјенчани, урађена је од позлаћеног сребра и раскошно декорисана турмалинима, гранатима, рубинима, аметистима и слатководним бисерима. Реконструкцију оклопа цара Душана из времена битке код Велбужда из 1330. године израдио је архитекта Стеван Стевановић на основу представе на житијној икони Стефана Дечанског у манастиру Дечани и бројних аналогија са представама витезова израђених у бронзи и каменим ефигијама са простора Балкана, јужне Италије и Шпаније. Мајстор ковач мачева Слободан Маринић израдио је реконструкцију мача цара Душана по узору на фреску из Манастира Светог Ђорђа у Пологу у Сјеверној Македонији, а на мачу се налази испис на старословенском језику: "У Христу благоверни Стефан цар". Оклоп је дијелом прекривен финим брокатним тканим платном са аутентичним мотивом, док су украси на оклопу и мачу позлаћени. Реконструкција одежде краљице Каталине израђена је по узору на фреску из Цркве Светог Ахилија у Ариљу, задужбини њеног мужа краља Стефана Драгутина, јахачка одежда Јована Оливера израђена је по угледу на ктиторски портрет у његовој задужбини манастиру Лесново у Сјеверној Македонији, а одежда краља Стефана Првовјенчаног по узору на фреску из манастира Милешева. Одежда једног од најугледних велможа и војсковођа цара Душана, Јована Оливера, а након проглашења царства 1346. године и титуларног деспота, раскошно је украшена бисерима које је поклонио познати колекционар антиквитета и умјетничких дјела Виктор Ристовић у спомен на свог сина Видоја. Одежде су рад костимографа Јелене Стокуће и тима сарадника, и представљене су на посебно дизајнираним луткама које је урадио вајар Дарко Кузмановић. Изложба "Чекајући сталну поставку" је након отварања, како је и најављено том приликом, повремено обогаћивана новим предметима, што је додатно привлачило интересовање посјетилаца, истакли су из Музеја. Међу њима се издвајају оловни печат великог жупана Стефана Немање из друге половине 17. вијека, кристални бокал са грбом Краљевине СХС, новчићи владара из династије Немањић, караф краља Милана Обреновића, фотографија краљице Наталије у богато декорисаном емајлираном раму и Орден Милоша Великог Четвртог реда. Изложба "Чекајући сталну поставку" садржи и предмете који су дио заоставштине двије нововјековне српске династије – Карађорђевић и Обреновић. Изложба је конципирана тако да даје увид у поједине цјелине будуће сталне поставке. У бочним салама презентовани су предмети који су припадали родоначелницима и њиховим насљедницима из династија Карађорђевић и Обреновић, а у остатку простора представљени су период преднемањићких и немањићких владара, пад српске средњовјековне државе под османску власт, као и период српске Деспотовине. На изложби су представљене и реконструкције круна и одежди српских средњовјековних владара и владарки, израђене с циљем подсјећања на овај период српске историје.