ТРЕНУТНО ОГРАНИЧЕНЕ КОЛИЧИНЕ СЕРУМА ПРОТИВ ЗМИЈСКОГ ОТРОВА У СРПСКОЈ

БАЊАЛУКА, 1. АВГУСТА /СРНА/ - У Републици Српској тренутно су ограничене количине серума против змијског отрова, али је у току набавка нових залиха, рекла је Срни епидемиолог у Институту за јавно здравство Српске Јелена Ђаковић Девић и апеловала да до тада грађани повећају опрез приликом боравка у природи.

Она је навела да Институт за јавно здравство тренутно не располаже овим серумом будући да га дистрибуише према здравственим установама. "Серум је доступан у свакој од болница, бар једна доза у зависности од подручја које болница покрива, те у мањем броју домова здравља који су јако удаљени од болница", рекла је Девићева. Из Института наводе да током боравка у природи треба избјегавати кретање кроз неуређена подручја која могу бити станишта змија, као и високу траву, шибље и коров без прикладне одјеће и обуће. "Врло често угриз змије се деси при покушају њеног убијања или када им се људи из знатижеље превише приближе. Змије најчешће побјегну, а само у изузетним случајевима нападају", наводе из Института. Из Института истичу да је код сумње на угриз змије отровнице потребно мировање и избјегавање најмањег покрета, а ако је ујед на руци или нози екстремитете треба имобилисати, односно фиксирати уз чврст предмет. "Изнад мјеста угриза екстремитет треба подвезати средње јаким притиском да би се успорила венска циркулација и ширење отрова у организму. Важно је да се не подвеже пречврсто како се не би зауставила артеријска циркулација", напомињу из Института. Из Института су напоменули и да је општеприхваћен став да се раница не зарезује, не исисава отров и не ставља лед на мјесто угриза, већ да је неопходан хитан превоз особе у најближу здравствену установу. На простору Републике Српске, према подацима Катедре за зоологију, еволуцију и генетику на Природно-математичком факултету Универзитета у Бањалуци, поуздано живи 13 врста змија, међу којима три отровнице - поскок, шарка и планински шарган. Највећи диверзитет змија регистрован је на подручју Требиња, гдје је поуздано забиљежено 11 врста, од којих је само једна отровница – поскок.