ПСИХИОЛОГ УПОЗОРАВА: ПРЕВИШЕ НЕГАТИВНИХ ИНФОРМАЦИЈА ПОВЕЋАВА ОСЈЕЋАЈ СТРАХА И АНКСИОЗНОСТИ

НОВИ ГРАД, 3. АВГУСТА /СРНА/ - Неконтролисани садржаји у медијима и на друштвеним мрежама, као и прекомјерно и сензационалистичко извјештавање о трагедијама постају све већи проблем друштва, јер дехуманизују жртве, повећавају осјећај страха и неизвјесности, сматра психиолог Вања Вукојевић.

Према њеним ријечима, неопходно је да данас свако за себе бира информације и садржаје, умјесто да прихвати све што се нуди. Подсјетила је да су раније на киосцима уз дневну штампу били магазини, недјељници и други часописи, а данас најчешће таблоиди. "На насловним странама ударне су вијести о трагедијама, убиствима, свим врстама насиља, јер то продаје новине. Све радимо да бисмо што више зарадили", рекла је Вукојевићева Срни. На тај начин, додала је она, долази до дехуманизације жртава које у таквом начину извјештавања нису ни битне, већ примат преузимају фотографије са мјеста несреће и што више детаља трагедије. Вукојевићева је навела да често из знатижеље читамо и тражимо додатне информације не размишљајући ко су ти људи којима се десила трагедија, нити шта се у ствари десило. "Тако се повећава анксиозност и страх, а све догађаје везујемо за те негативне садржаје и онда тражимо још таквих садржаја у страху да ће се такво нешто десити нама или нашим ближњима", појаснила је Вукојевићева. Она је објаснила да нас такви садржаји привлаче јер је еволуцијски било неопходно да се упознамо са непознатим, са опасностима које вребају како би могли нешто да контролишемо. "Међутим, данас што више читамо такве садржаје, ми смо све више изложени страху који се у нама јавља, а ништа не спречавамо", навела је психолог. Вукојевићева је навела и да медији и друштвене мреже у извјештајима о убиствима највише простора дају починиоцима злочина, бавећи се детаљима њихових живота. "Моћ медија је у томе да одлучују каква ће се информација пласирати и на који начин. Мислим да се комплетно друштво треба позабавити садржајима који се пласирају. Треба да направимо селекцију оног што прихватамо као вијести", рекла је Вукојевићева. Посебан проблем су, додала је она, друштвене мреже, на којима се зарад прегледа и зараде жртвују привотности, породица, пријатељски односи. "Дјеца су посебно изложена неконтролисаним садржајима у свако доба дана, што је проблем који озбиљно треба да схвате родитељи, образовне институције и комплетна заједница", упозорила је Вукојевићева. Вукојевићева је истакла да требамо бити свјесни да смо ми ти који одређујемо шта ћемо читати и гледати, те да то треба да буду садржај који ће изазвати пријатне емоције. "Кад прочитамо једну негативну, причитајно три позитивне вијести. То је начин да себи учинимо нешто добро", навела је Вукојевићева.