ЦВИЈАНОВИЋ: ЗАБОРАВ ЈЕ ГРИЈЕХ, А СЈЕЋАЊЕ ТРАЈНА ОБАВЕЗА

СРЕМСКИ КАРЛОВЦИ, 3. АВГУСТА /СРНА/ - Српски члан Предсједништва БиХ Жељка Цвијановић изјавила је да одговорне за стравичан злочин над Србима почињен у хрватској акцији "Олуја", један од највећих у Европи након 1945. године, никада није стигла казна и истакла да је баш зато, заборав је гријех, а сјећање трајна обавеза сви српских нараштаја.

"Док живимо, дужни смо да памтимо, да се окупљамо, свједочимо и преносимо истину будућим генерацијам", поручила је Цвијановићева које је вечерас у Сремским Карловцима присуствовала обиљежавању Дана сјећања на све страдале и прогнане Србе у злочиначкој хрватској акцији "Олуја". Цвијановићева је навела да су достојанствено, са огромном тугом и пијететом, Република Српска и Србија вечерас у Сремским Карловцима обиљежиле три деценије од страдања српског народа у злочиначкој акцији "Олуја". "Непрегледне колоне наших сународника, њих 250.000, тада су кренуле на пут без повратка, заувијек напуштајући своје домове и вијековна огњишта. Током погрома је убијено 2.500 Срба, углавном стараца и нејачи, на кућним праговима и у избјегличким колонама", објавила је Цвијановићева на "Инстаграму". Одговорне за овај стравичан злочин, истакла је она, никада није стигла казна и та неправда боли већ пуних 30 година. "И баш зато, заборав је гријех, а сјећање трајна обавеза. Док живимо, дужни смо да памтимо, да се окупљамо, свједочимо и преносимо истину будућим генерацијама", поручила је Цвијановићева. Она је истакла да је поносна на Србију и Републику Српску и заједничко обиљежавање свих важних датума из прошлости, а захвална предсједнику Александру Вучићу и предсједнику Српске Милораду Додику који су ову праксу установили. "Нека је вјечан помен свим жртвама злочиначке акције `Олуја`!", истакла је Цвијановићева. Злочиначка војно-полицијска акција "Олуја" почела је 4. августа 1995. године офанзивом хрватске војске и полиције, те јединица ХВО-а на подручју Баније, Лике, Кордуна и сјеверне Далмације. Дан касније, 5. августа, хрватска војска је ушла у готово напуштен Книн и истакла заставу Хрватске, док су колоне избјеглица преко српских територија у БиХ кренуле ка Србији. Према подацима "Веритаса", током "Олује" протјерано је више од 220.000 Срба, а а на евиденцији су имена 1.903 погинулих и несталих Срба из акције и послије ње, од којих је 1.247 цивила или 66 одсто, а око три четвртине били су старији од 60 година. Међународни суд правде је у пресуди из фебруара 2015. године "Олују" оквалификовао као етничко чишћење, али не и као геноцид, мада свјетски експерти за ту област тврде да је та операција имала све карактеристике геноцида.