МИТРОПОЛИТ ХРИЗОСТОМ: НАРОД БЕЗ МУЧЕНИКА НИЈЕ НАРОД, А ЦРКВА БЕЗ МУЧЕНИКА НИЈЕ ЦРКВА

ПРЕБИЛОВЦИ, 6. АВГУСTА /СРНА/ - Његово високопреосвештенство митрополит дабробосанки Хризостом поручио је у Пребиловцима на обиљежавању Светих пребиловачких и свехерцеговачких мученика и 84 године од једног од најсвирепијих злочина почињених над Србима, да народ без мученика није народ и да црква без мученика није црква.

Митрополит Хризостом је у бесједи подсјетио на прогон хришћана кроз вијекове, страдање, муку и васкрсење. "Сам Господ Исус Христос био је предан на муке и страдање. Tајна мучеништва и човјечанства значи свједочење. Мученици пребиловачки и доњохерцеговачки у најтеже вријеме су страдали, у вријеме мучеништва када је човјек престао бити човјек и постао опасна звијер", рекао је митрополит након литургије у пребиловачком Храму Христовог васкрсења коју су служили и високопреосвећени митрополити захумско-херцеговачки Димитрије и будимљанско-никшићки Методије, те Његово преосвештенство епископ диоклијски Пајсије. Митрополит Хризостом је нагласио да су дојучерашња браћа починила геноцид над српским народом не само овдје већ од Јасеновца и Јадовна и хиљаде других стратишта. Владика је подсјетио на злочин који се догодио у Херцеговини прије 84 године, али и злочине који су над мученицима почињени касније, попут бетонирања јама у комунистичком режиму, али и на Божију промисао када су посмртни остаци извађени из тих тамних јама. "Васкрсење је јаче од смрти и овдје се то показало. Мученици пребиловачки и доњохерцеговачки су васкрсли. Славимо оне који су пострадали за Христа, али и за наш род. Они су наша слава и вијенац наше славе. Народ без мученика није народ и црква без мученика није црква. Tо је богатство цркве као што је и Господ показао својим примјером", поручио је митрополит дабробосански. Митрополит Хризостом нагласио је да ништа није изгубљено и да је све сачувано пред снагом Божијом, али је важно његовати културу сјећања и држати се молитве, вјере, јединства и љубави према свима. Обраћајући се вјерном народу у Пребиловцима, митрополит Димитрије рекао је да се данас обиљежава и 10 година од обнове Храма у овом мјесту, који је у посљедњем рату страдао. Владика је вјерни народ подсјетио на пут блаженопочившег владике Атанасија, који је обнављао вјеру и храмове у Херцеговини, као и владике Григорија, који је наставио његовим стопама, али и бројних свештеника који су од рата овдје боравили. Митрополит захумско-херцеговачки је захвалио владикама које су дошле у Пребиловце и вјерном народу који чува сјећање на Пребиловце и мученике пребиловачке и доњохерцеговачке, као и Херцеговцима који овдје доводе и крштавају дјецу и на овом мјесту их уводе у вјеру. "Само у светој тајни литургије је уграђен наш живот, слобода и љубав. Само у тој тајни ми познајемо тајну мученика који су пред Богом живи и који нас овдје окупљају", поручио је митрополит Димитрије. Предсједник мјесне заједнице Пребиловци Алекса Драгићевић присјетио се освештања Храма прије десет година, те додао да данас Пребиловци живе и да се осјети велика благодат и радост. "Ми посљедњих десет година имамо више од 100.000 поклоника. Мало се зна о нашим стратиштима, али ови наши мученици сами призивају поклонике. Ово је настрадалније село у Европи. Овдје су побијене све жене и дјеца", нагласио је Драгићевић. Он је истакао да су ови мученици пострадали и у комунизму када су били забетонирани, пострадали су и у посљедњем рату када су њихове мошти миниране, а пострадали су и након тога када су на њиховим моштима направили депонију смећа. Драгићевић је рекао да у Пребиловцима данас има живота, али и проблема, напоменувши да овдје тренутно живи 40 повратника који се надају већем повратку када на овом мјесту никне манастир. Повратници у Пребиловце још немају водовод и надају се да ће обећања која су добили по том питању бити испуњена, те да ће се градити конак у Пребиловцима, али и спортски терени. Данило Арнаут, потомак учитељице Стане Арнаут, коју су свирепо убиле усташе, рекао је да је његова тетка предавала у Добрањама и Габели, а након тога у Пребиловцима. Он је навео да му је отац причао да су његову тетку силовали и након тога је заклали, али и да је прије тога мучена. Данило Арнаут каже да је ово село за њега све на свијету и да сваки пут овдје остави душу, те да је данас у Пребиловце донио слику своје тетке и поклонио је Библиотеци "Света Стана Арнаут". Обиљежавању овога, за Херцеговину важног догађаја, присуствовао је велики број вјерника, као и министар без портфеља Владе Србије задужен за област међународне економске сарадње и област друштвеног положаја Цркве у земљи и иностранству Ненад Поповић и директор Фонда за избјегла, расељена лица и сарадњу са Србима у региону Александар Ђедовац. Били су присутни и начелници општина источне Херцеговине, и то Невесиња Миленко Авдаловић, Гацка Вукота Говедарица, Билеће Миодраг Парежанин, Источног Мостара Божо Сјеран, као и Бошко Tомић, изасланик српског члана Предсједништва БиХ Жељке Цвијановић. Усташе су масакр у Пребиловцима починиле између 6. и 11. августа 1941, под командом Ивана Јовановића Црног. Већина је жива бачена у јаму Голубинку, док су остали убијани на лицу места. У Пребиловцима су биле сахрањени посмртни остаци више од 4.000 Срба из Херцеговине који су убијени у Другом свјетском рату и бачени у 13 јама, а само у Пребиловцима убијено је 830 Срба, углавном жена и дјеце, док из 57 породица нико није преживио погром. Овај злочин је у бившој Југославији прикриван, а 1961. године јаме у које су бацани Срби су забетониране. Откопавање 13 јама на подручју доње Херцеговине почело је 1990. године, а кости више од 4.000 Срба 4. августа 1991. године су сахрањене у спомен-костурницу у Пребиловцима. У јуну 1992. године током офанзиве "Чагаљ" припадници ХОС-а и ХВО-а минирали су спомен-костурницу. По повратку Срба у Пребиловце послије 2000. године, остаци костију су сакупљени, а по изградњи Храма Христовог васкрсења почивају у његовој крипти. Храм је саграђен и освештан 2015. године у знак сјећања на око 4.000 Срба доње Херцеговине које су усташе убиле у Другом свјетском рату, а које је Српска православна црква исте године канонизовала. Овај празник установљен је у календару на датум када су усташе 1941. године звјерски убиле више од 850 мјештана овог села, углавном жена и дјеце и бациле у јаму у Шурманцима надомак Међугорја. Храм у Пребиловцима саграђен је уз помоћ предсједника Републике Српске Милорада Додика и захваљујући донацијама Срба у дијаспори. Урађен је по узору на Цркву Христовог гроба у Јерусалиму, која је симбол васкрсења и живота.