БЕРТОЛД БРЕХТ - ЈЕДАН ОД НАЈВЕЋИХ АУТОРА И ТЕОРЕТИЧАРА ТЕАТРА

БИЈЕЉИНА, 13. АВГУСТА /СРНА/ - Њемачки писац и драмски класик Еуген Бертолд Фридрих Брехт /1898-1956/, један од највећих аутора и теоретичара позоришта 20. вијека, умро је 14. августа 1956. године.

Брехт је свјетску славу стекао "Просјачком опером", за коју је музику написао њемачки композитор Курт Вејл, који је, као и Брехт, 1933. године напустио Њемачку по доласку нациста на власт. У отаџбину се Брехт вратио 1948. године и настанио у Источном Берлину, гдје је годину касније основао једно од најчувенијих позоришта у свијету "Берлински ансамбл". Међу његовим најпознатијим драмама су "Успон и пад града Махагонија", "Изузетак и правило", "Света Јованка из кланица", "Пушке Tерезе Карар", "Мајка Храброст и њена дјеца", "Живот Галилејев", "Добра душа из Сечуана", "Газда Пунтила и његов слуга Мати", "Кавкаски круг кредом" и "Опера за три гроша". Брехт је већ првим својим прдставама обиљежио почетак епског театра и тако стекао славу као један од највећих иноватора у цјелокупној историји позоришта. На позив управника "Дојчес театра", он је отишао у Берлин, гдје је провео пуних 10 година. Брехт је развио нови концепт театра под утицајем експресионистичке изложбе "Нова објективност", као и филозофа Карла Маркса, те великих синеаста тог доба Чарлија Чаплина и Сергеја Ајзенштајна. Први велики успјех Брехт је постигао након изведбе комада "Опера за три гроша", који до данас није изгубио на популарности. Брехт је стварао представе надахнут социјалистичким идејама, а био је и присталица диктаторског режима Валтера Улбрихта у Источној Њемачкој, али то није утицало на његов ауторитет у позоришним круговима.