ОКОНЧАНА СЛАВНА ЦЕРСКА БИТКА

БИЈЕЉИНА, 24. АВГУСТА /СРНА/ - Церска битка, у којој је српска војска до ногу потукла аустроугарску и однијела прву савезничку побједу у Првом свјетском рату, завршена је 24. августа 1914. године.

Од 200.000 аустроугарских војника који су од 12. августа покушавали да окупирају Србију, у њој није остао ниједан, осим 4.500 заробљеника. Током крвавих борби, губици аустроугарских трупа достигли су 27.000, а из строја је избачено више од 16.000 српских војника, од којих је 2.107 погинуло. Аустроугарски војник и новинар Егон Ервин Киш записао је крајем августа 1914. године о тим драматичним тренуцима у дневнику: "Армија је потучена и налази се у безобзирном, дивљем и паничном бијегу. Једна потучена војска - не, једна разбијена руља јурила је у безумном страху према граници". Од 29. јула до 11. августа, аустроугарска армија је започела артиљеријске нападе у сјеверној и сјеверозападној Србији и успјела да формира систем понтонских мостова преко Саве и Дунава. Срби су знали да је немогуће бранити цијелу границу са Аустроугарском монархијом, у дужини од 550 километара. Због тога је главнокомандујући, војвода Радомир Путник наредио да се српска војска повуче ка традиционалним одбрамбеним линијама у Шумадији, гдје је могла брзо да дејствује на западу и сјеверу. Јаки одреди су постављени у Ваљеву и Ужицу, а извиднице на сваку важну тачку дуж границе. На обронцима планине Цер, у селу Текериш, 19. августа 1914. године, српска војска однијела је једну од најславнијих побjеда у Првом свјетском рату, супротставивши се војној сили која је у том моменту имала шест пута већу територију и 11 пута више становника. Генерал Друге српске армије Степа Степановић добио је чин војводе за успјешно командовања у бици. Битка је веома утицала на војнике аустроугарске војске на Балкану и њене снаге у Црној Гори морале су да напусте Пљевља, која су заузеле 19. августа. Србија је побједом привукла свјетску пажњу и добила наклоност у неутралним и савезничким земљама. Новински чланци о одбрани Србије постали су чешћи у британским новинама, а земља је била толико цијењена да су одређене групе италијанских интелектуалаца подржавале улазак Италије у рат на страни савезника, наводећи Србију и Црну Гору као примјере.