СРПСКА ИСТИНА О НЕСТАЛИМ ДА БУДЕ ПРЕДОЧЕНА СВИЈЕТУ

БЕОГРАД, 28. АВГУСТА /СРНА/ - Предсједник Удружења породица несталих и погинулих лица "Суза" Драгана Ђукић изјавила је Срни да српска истина о несталим треба да буде од националног интереса, а да је жеља породица, које ће наставити грчевиту борбу да расвијетле судбину својих најмилијих, да са том истином буде упознат и свијет.

Ђукићева, чије је Удружење прикупило низ значајних свједочења породица страдалих Срба у Хрватској и све преточило у књиге и изложбу "Кад чекање и неизвјесност успоре ритам живота", рекла је да је план да та изложба буде постављена у децембру у европском сједишту УН у Женеви. "То је та борба, да се прича чешће, не само када се обиљежава сјећање на злочин у `Бљеску` и `Олуји`. Нама је важно да се цијеле године прича о несталим, да се цијеле године скреће пажња на тај проблем", истакла је Ђукићева. Она је навела да је идеја да та изложба путује по свијету, да се чује за српска страдања, за шта, нажалост, није било прилике у протеклих 30 година, када је ријеч о српским породицама. Ђукићева је рекла да је веома лицемјерно што на свим регионалним скуповима питање несталих у Хрватској потежу Хрвати и они га стављају на прво мјесто, а у пракси нема никакве сарадње ни помака. "Знамо да се код њих налазе и хумке и регистроване гробнице и посмртни остаци. Све је у њиховим рукама, а потребно је мало добре воље да би се сарађивало и да би се дошло до резултата", указала је Ђукићева. Она је напоменула да од Хрватске годинама нема добре воље када је ријеч о жртвама српске националности нити их било ко притиска да се ово тешко хуманитарно питање ријеши. "Тако могу, нажалост. То није разлог да ми као породице одустанемо, да се не боримо, да не подсјећамо", рекла је она. Ђукићева је нагласила да се према евиденцији Удружења "Суза" као нестали у Хрватској води 1.400 лица српске националности, али да то није коначна бројка. "У евиденцији нашој имамо толико, али ако се узме у обзир да имамо случајеве да су убијене цијеле породице, да нема ко да пријави, врло је дискутабилно колика је права бројка", навела је она. Према њеним ријечима, хендикеп српске стране је био што су нестали пријављивани Међународном комитету Црвеног крста, гдје су тражени посебни услови. "Гдје год није ближи сродник обавио пријављивање они то нису прихватали. Ту је велики број неслагања. Колико још имамо несталих из `Олује`, сем оних који су регистровани, то је дискутабилно", рекла је Ђукићева. Она је најавила да ће од септембра почети активније евидентирати свједочанства породица несталих из Хрватске, које ће ући у базу података Меморијалног центра Републике Српске. Ђукићева казала је да свједочења иду тешко, посебно пред камерама, јер су људи обазриви и имају реалан страх од посљедица. "Породице се плаше. Нажалост, јако много треба са њима да се ради да пристану. Договоримо се све, а онда одустану због страха. Већина их иде у Хрватску, неки раде у њиховим фирмама, неки обнављају имовину и у неким су поступцима тамо, а Хрвати буквално све прате, сваку објаву на друштвеним мрежама и људи завршавају у затворима ни због чега", истакла је Ђукићева. Међународни дан несталих обиљежава се 30. августа. Према подацима Комисије за нестала лица Владе Србије, на простору бивше Југославије још се трага за око 10.000 лица, од којих је више од трећине српске националности.