Субота , 30. август 2025.

Србија

29.08.2025

Time10:00:00

САВА ШУМАНОВИЋ - СРПСКИ СЕЗАН

БИЈЕЉИНА, 29. АВГУСТА /СРНА/ - Једног од највећих српских сликара и умјетника 20. вијека Саву Шумановића /1896-1942/ 30. августа 1942. године убиле су хрватске усташе.

БИЈЕЉИНА, 29. АВГУСТА /СРНА/ - Једног од највећих српских сликара и умјетника 20. вијека Саву Шумановића /1896-1942/ 30. августа 1942. године убиле су хрватске усташе.



Шумановић је родом из Винковаца, гдје му је отац радио као шумарски инжењер. Послије четири године породица се преселила у Шид. Он је похађао гимназију у Земуну, у којој и почиње да се занима за умјетност. Иако је отац желио да му син буде адвокат, Сава уписује Вишу школу за умјетност и обрт у Загребу, коју завршава са најбољим оцјенама 1918. године. Шумановић је почео као импресиониста, затим је потпао под утицај кубизма и најзад се задржао на колористичким схватањима париске школе, док други историчари умјетности његово стваралаштво смјештају у умјетничка пространства од кубизма преко поетског реализма до умјереног експресионизма. Стваралачки опус великог сликара обухвата око 800 уља на платну и више од 400 цртежа, акварела, гвашева и пастела. АНДРЕ ЛОТ: ШУМАНОВИЋ ЈЕ БОЉИ ОД СЕЗАНА Слика "Доручак на трави", коју је Шумановић насликао 1927. године, наишла је на одличне критике у Француској. Његова, можда, најбоља слика јесте "Пијана лађа", инспирисана истоименом пјесмом Артура Рембоа, али су је критичари у то доба лоше примили. Његове слике су се 1929. године нашле пред жиријем Париског јесењег салона, који их је оцијенио највишим оцјенама, а угледни париски сликари били су одушевљени Шумановићем. Чувени Андре Лот рекао је да су Шумановићеве слике од "велике вриједности, а сигурно и боље од Сезанових, јер је боље школован". УСТАШЕ УБИЛЕ ВЕЛИКОГ СЛИКАРА Априлски слом Краљевине Југославије Сава дочекује у Шиду, који постаје дио усташке Независне Државе Хрватске. Све то наводи Шумановића да се сасвим повуче из јавног живота. Закон о забрани кориштења ћирилице на територији усташке државе тешко га је погодио, па је у знак протеста престао да потписује своје слике и почео да на њима уписује само годину настанка. Усташе су 30. августа 1942. године убиле Шумановића и бациле га у масовну гробницу у Сремској Митровици. На простору уз старо православно гробље у Сремској Митровици усташе су погубиле око 150 недужних мушкараца, жена и дјеце из Шида, међу којима је био и Сава Шумановић. НЕКЕ ЖРТВЕ ЖИВЕ ЗАКОПАНЕ Шумановић је ухапшен 28. августа рано ујутро. Према свједочењима, усташе су брутално претукле затворенике, а онда им је такозвани покретни пријеки усташки суд изрекао смртне казне. Стријељани су уз упаљене бакље крај спремних рака - пуцано им је у потиљак или су директно морали да легну у раку да би у њих пуцали. Потом су поливани кречом и затрпавани земљом. Један број људи је угушен, јер су рањени и живи затрпавани, док су се испод земље чули потмули јауци. ШУМАНОВИЋЕВА МАЈКА ПОКЛОНИЛА СЛИКЕ ЗА МЕМОРИЈАЛНУ ГАЛЕРИЈУ У моменту хапшења на Шумановићевом "штафелају" остала је управо завршена слика "Берачице", данас изложена у Меморијалној галерији у Шиду. У Музеју Срема у Сремској Митровици постоји документ који свједочи о Шумановићевом стријељању. Ријеч је о одговору на захтјев Персиде Шумановић, умјетникове мајке, да јој сина пусте из притвора. Тек два мјесеца послије, након што је Сава одавно стријељан, његова мајка добила је одговор Усташке надзорне службе, у којем је писало да је Шумановић осуђен на смрт и стријељан. Одговор завршава усташким поздравом "За дом спремни!". Према сједочењима, Персида Шумановић је тешко поднијела убиство сина јединца и годинама је постављала на сто тањир за њега и увече му размјештала кревет, не мирећи се са губитком. Шумановић је прије свог погубљења у једном писму пријатељу 1934. године, предвидио 1942. као годину своје смрти. На мјесту стравичних погубљења у Сремској Митровици 1960. године подигнут је спомен-парк, а Шумановићева мајка је, када се навршило 10 година од убиства великог сликара, преостале радове поклонила Шиду ради отварања Меморијалне галерије. Једна од највећих домаћих сликарски награда данас носи име Саве Шумановића.

Србија

Timeприје 3 сата

РЕПРЕЗЕНТАЦИЈА СРБИЈЕ ПОБИЈЕДИЛА ПОРТУГАЛ

РЕПРЕЗЕНТАЦИЈА СРБИЈЕ ПОБИЈЕДИЛА ПОРТУГАЛ

РИГА, 29. АВГУСТА /СРНА/ - Кошаркашка репрезентација Србије савладала је вечерас у Риги селекцију Португалију у другом колу Групе А Евробаскета резулт...

Timeприје 4 сата

ВУЧИЋ ОДГОВОРИО "ГАРДИЈАНУ": СРБИЈА ЈЕ ДЕМОКРАТСКА  ЗЕМЉА, АЛИ НЕЋЕ ПРИХВАТИТИ НАСИЉЕ

ВУЧИЋ ОДГОВОРИО "ГАРДИЈАНУ": СРБИЈА ЈЕ ДЕМОКРАТСКА ЗЕМЉА, АЛИ НЕЋЕ ПРИХВАТИТИ НАСИЉЕ

БЕОГРАД, 29. АВГУСТА /СРНА/ - Предсједник Србије Александар Вучић поручио је да је Србија демократска земља, али да неће прихватити насилне уличне про...

Timeприје 5 сати

УШАКОВ: ПУТИН И ВУЧИЋ РАЗГОВАРАЋЕ У КИНИ О РЕПУБЛИЦИ СРПСКОЈ И КОСМЕТУ

УШАКОВ: ПУТИН И ВУЧИЋ РАЗГОВАРАЋЕ У КИНИ О РЕПУБЛИЦИ СРПСКОЈ И КОСМЕТУ

БЕОГРАД, 29. АВГУСТА /СРНА/ - Предсједник Русије Владимир Путин током предстојеће посјете Кини састаће се са предсједником Србије Александром Вучићем,...

Timeприје 8 сати

МИЛИЋЕВИЋ: ПРИЈЕТЊА ДАЧИЋУ УСМЈЕРЕНА НА СТАБИЛНОСТ ДРЖАВЕ

МИЛИЋЕВИЋ: ПРИЈЕТЊА ДАЧИЋУ УСМЈЕРЕНА НА СТАБИЛНОСТ ДРЖАВЕ

БЕОГРАД, 29. АВГУСТА /СРНА/ - Министар без портфеља у Влади Србије Ђорђе Милићевић оцијенио је да је слање пошиљке са три метка министру унутрашњих по...

Timeприје 9 сати

ГАШИЋ: ПОШИЉКА СА ТРИ МЕТКА УПУЋЕНА ДАЧИЋУ ПРЕДСТАВЉА ОТВОРЕНУ ПРИЈЕТЊУ

ГАШИЋ: ПОШИЉКА СА ТРИ МЕТКА УПУЋЕНА ДАЧИЋУ ПРЕДСТАВЉА ОТВОРЕНУ ПРИЈЕТЊУ

БЕОГРАД, 29. АВГУСТА /СРНА/ - Министар одбране Србије Братислав Гашић оцијенио је данас да поштанска пошиљка са три метка, адресирана на министра унут...

Timeприје 9 сати

ТЕРЗИЋ: МЕЂУНАРОДНИ ФАКТОР НЕМ НА ЗЛОЧИНЕ НАД СРБИМА

ТЕРЗИЋ: МЕЂУНАРОДНИ ФАКТОР НЕМ НА ЗЛОЧИНЕ НАД СРБИМА

БЕОГРАД, 29. АВГУСТА /СРНА/ - Замјеник директора Канцеларије Владе Србије за Косово и Метохију Милош Терзић рекао је данас да је међународни фактор ни...

Погледај све

Copyright © 2023 Novinska agencija Republike Srpske - Srna. Sva prava zadržana. Sadržaj ovih stranica se ne smije prenositi bez dozvole i bez navođenja izvora.