ОБИЉЕЖЕНЕ 33 ГОДИНЕ ОД ПРОБОЈА КОРИДОРА И СПАС 7.500 СРБА ИЗ СМОЛУЋКОГ ЛОГОРА СМРТИ

БИЈЕЉИНА, 30. АВГУСТА /СРНА/ - Из смолућког логора смрти је у херојској акцији Војске Републике Српске на данашњи дан 1992. године спашено 7.500 Срба из Смолуће, Тиње и Потпећи, који су четири мјесеца провели у непријатељском окружењу и били изложени свакодневним нападима муслиманско-хрватских паравојних снага под заставом такозване Армије БиХ.

Убијена су 64 мјештанина, од којих је 13 цивила и 51 борац, а међу цивилним жртвама је и пет становника Смолуће који су убијени након српског збјега, поручено је данас у Бијељини на данашњем обиљежавању 33 године од пробоја коридора. За вријеме непријатељског окружења рањен је 161 Србин, од којих 25 цивила. На споменику погинулим борцима и цивилним жртвама Смолуће, Тиње и Потпећи на градском гробљу Пучиле уклесано је 128 имена бораца и 20 цивилних жртава, који су своје животе у Одбрамбено-отаџбинском рату уградили у темеље Репбулике Српске. Предсједник Борачке организације Републике Српске Радан Остојић назвао је акцију за Смолућу величанственом операцијом кој је извела Војска Републике Српске у садејству са јединицама Министарства унутрашњих послова и људи из окружења. "Пут српског војника је пут жртве и страдања, али и херојства и славе на којем је васкрсла Република Српска", рекао је Остојић и позвао српски народ на саборност у очувању Српске. Он је осудио правосуђе у БиХ и назвао га аномалијом, указујући на апсурд да се процесуирају људи који су преживљавали у непријатељском окружењу и бранили своја вјековна огљишта, а некажњени су они који су их држали у окружењу и свакодневно нападали. Смолућанин Љубан Илић, који након рата живи у Брчком, рекао је новинарима да је више од 850 српских кућа у завичају опљачкано и попаљено, а повратка Срба у Смолућу нема ни након 33 године од рата. Ратни командант генерал Будимир Гаврић рекао је да је у војној операцији "Смолућа" учествовало 600 бораца. Вијенце и цвијеће испред споменика погинулим борцима и цивилним жртвама Смолуће, Тиње и Потпећи положиле су делегације организација проистеклих из рата, градске власти, Министарства унутрашњих послова и Трећег пјешадиског Република Српска пука.