"ВУЧЈА СТОПА" НА ВРХУ ПИРИНЕЈА

ФОЧА, 2. СЕПТЕМБРА /СРНА/ - Екипа Планинарског спортског друштва "Вучја стопа" из Фоче недавно је освојила највиши врх Пиринеја - планину Ането у Шпанији, високу 3.404 метра изнад мора.

Експедиција из Фоче имала је осам чланова и трајала је од 13. до 20. августа. Владимир Кулић, један од шест чланова "Вучје стопе" који су освојили Ането, истиче да је овај поход за све њих био велико и значајно планинарско искуство. "Обогатио нас је у планинарском и сваком другом смислу - уживали смо у прекрасној природи и пејзажима које Пиринеји нуде посјетиоцима. Физички је било напорно, пјешачили смо седам часова до врха, по изузетно захтјевном и стјеновитом терену, прелазили смо и глечере, а при врху и преко једног гребена, али смо успјели", каже Кулић. Мада су нижи, Пиринеји су, додаје Кулић, по многобројним глечерима и облицима рељефа доста слични Алпима, а одликују их живописна насеља. "То су мањи градићи, куће су углавном покривене каменом, путеви кривудави, а може се срести доста туриста, било их је заиста у знатном броју", наводи Кулић. Једини женски члан експедиције Јелена Башић, Добојка на студијима медицине у Фочи, чланица је "Вучје стопе" од 2023. године. Након успона на Олимп, ово јој је други поход на неки од важнијих европских врхова ван земаља региона. "За разлику од Олимпа, ово ми је био лакши поход, зато што сам била физички спремнија и имала сам доста претходног искуства, с тим да сам пред Олимп имала само походе на Маглић и Цинцар. Дивно искуство, велики изазов, јер ми је било први пут да прелазима преко 3.000 метара надморске висине, срећом нисам имала висинску болест", прича Башићева. Она признаје да је било страха, поготово што је први пут морала да пређе преко глечера. "Сам глечер ми је будио био бојазан - да ли ћу успјети да га сваладам? Имали смо крампоне, односно дерезе, снијег је био мекши и није било компликација. Такође, пред сам врх постоји један гребен, па сам се прибојавала да ли ће бити проблема са висином, међутим, успјешно смо га савладали и на врху смо осјећали велики понос", истиче Башићев која је апсолвент на Медицини у Фочи. Њен колега у освајању висина Стефан Гачић из Теслића, студент шесте године Стоматологије, до сада је учествовао само у походима по оближњим фочанским планинама, а ово му је било прво планинарско искуство ван граница земље. "Привукао ме је изазов, одређена врста адреналина, а ова планина је била веома изазовна, поготово за мене јер се нисам пео на врхове изнад 2.600 метара. Први пут сам се сусрео са глечером, а на моју срећу у ово доба године глечер је мекан. Гребен на врху је такође веома изазован, јер се са обје стране гребена налази амбис, односно литица од пар стотина метара", каже Гачић. Један од организатора и учесника похода на Пиринеје Владан Смрекић напомиње да им је од 2016. године ово девета међународна експедиција ван граница земаља региона, а да су паузирали само у години короне. "Ишли смо од централне Азије, а највише по Европи на Алпима, затим на Олимп и Рилу, а сада и у Шпанију на Пиринеје. То је био прави избор, јер је ланац Приринеја посебно захтјеван. Оно што је карактеристично за такве планине јесте да није довољно да будете само у доброј физичкој кондицији, једноставно ваше тијело мора добро да одреагује на ту висину, јер могу да се јаве симптоми висинске болести", рекао је Смрекић. Правило је да се тијело, истиче искусни планинар, прије успона добро аклиматизује. "На Анету је проблем што је полазна тачка за успон веома ниско, креће се са 1.800 метара и тај дан мора да се савлада око 1.700 метара висинске разлике да би се попело на врх, што је можда и превише за тијело које се није навикло раније на такве успоне", појашњава он. Свака планина је велики изазов и уз задивљујућу љепоту носи и одста опасности, што се и у овом случају потврдило, када се пред сам успон један члан "Вучје стопе" повриједио. У Шпанији је адекватно здравствено збринут и тренутно је на кућном лијечењу. У "Вучјој стопи" посебно су поносни на велики број студената у њиховим редовима. "Студенти су нам можда и најбројнији чланови и сваке године је све већа заинтересованост. Своје слободно вријеме гледају да искористе на најбољи могући начин и мислим да је то прави избор да се учлане у овакву активност - сваки спорт је здрав, а посебно овај, јер сте увијек у другом окружењу, лијепом амбијенту, уживате увијек у љепотама природе", оцјењује Смрекић. Уз захвалност локалној управи, која је и овај пут помогла њихов поход, из овог друштва поручују да ће наставити своју мисију освајања висина широм планете богатећи своје планинарско искуство и привлачећи све већи број младих.