У БЕОГРАДУ СЛУЖЕН ПАРАСТОС СРБИМА УБИЈЕНИМ У АКЦИЈИ "МЕДАЧКИ ЏЕП"

БЕОГРАД, 9. СЕПТЕМБРА /СРНА/ - У Цркви Светог Марка у Београду данас је служен парастос за 88 Срба које су пред очима Унпрофора масакрирали хрватски војници 9. септембра 1993. године на подручју села Дивосело, Читлук и Почитељ у акцији "Медачки џеп", а сва три села опљачкали и затим сравнили са земљом по систему "спржене земље".

Парастосу, који је служен у организацији Удружења породица несталих и погинулих лица "Суза", присуствовали су преживјели Срби из Хрватске, породице жртава, предсатвници избјегличких удружења и директор Информационо-документационог центра "Веритас" Саво Штрбац. Предсједник Удружења "Суза" Драгана Ђукић указала је на то да ни након 32 године породице не заборављају шта се догодило њиховим најмилијима, а боли их што након толико година нема саосјећања са супротне стране. "Након 32 године и даље памтимо, породице се сећају, сећања су и даље жива. Бројне чињенице о злочинима над српским народом су познате, као и починиоци, али, нажалост, пресуде изостају", изјавила је Ђукићева Срни. Она истиче да је болно и то што је још непозната судбина деветоро мјештана три српска села, због чега девет породица и даље живи у болној неизвјесности и не могу да нађу мир док не сахране посмртне остатке по православним обичајима. Ђукићева каже да је данас у та три пострадала српска села пустош и на том подручју живи петнаестак људи, углавном стараца. Након парастоса, присутни су положили вијенце и цвијеће на споменик у Ташмајданском парку Србима страдалим у ратовима деведесетих година прошлог вијека. У нападу хрватских снага на подвелебитска села Дивосело, Читлук и Почитељ, која су била под заштитом Унпрофора, убијено је и нестало 88 Срба. Од тог броја 46 су били војници, шесторица полицајци, а ликвидирано је и 36 цивила, међу којима 17 жена и 26 људи старијих од 60 година. У нападу хрватских снага, који је почео 9. септембра 1993. године, како наводе из Документационо-информационог центра "Веритас", није било рањених, јер су заробљени и рањени систематски убијани. О томе, како кажу у "Веритасу", говоре резултати прегледа тијела на српској страни - разбијене лобање, многобројне прострелне ране из непосредне близине, одсјечени дијелови тијела и смрт након што су живи спаљивани. За злочине почињене у овој акцији Tужилаштво Хашког трибунала оптужило је хрватске генерале Рахима Адемија, Јанка Бобетка и Мирка Норца, док је истрага против Петра Стипетића обустављена пошто је, према ријечима главног тужиоца, успио доказати "паралелну линију командовања". Бобетку због болести оптужница није ни уручена, а од изручења Хагу спасила га је смрт у априлу 2003. године. Жупанијски суд у Загребу је 2008. године Адемија, вршиоца дужности команданта Зборног подручја Госпић, ослободио свих оптужби, а Норца, команданта операције "Џеп ‘93" прогласио кривим за неспречавање, а тиме и за подржавање и охрабривање убистава четири цивила и пљачку имовине, те убијање и мучење по једног ратног заробљеника. Норац је осуђен на јединствену казну затвора од седам година, коју му је Врховни суд смањио на шест. Хрватско правосуђе касније је казнило на мале затворске казне још тројицу припадника Хрватске војске, и то за наређивање паљења и рушења српских кућа, али не и за убиства и мучења.