ЋОСИЋ: НАСТАВАК ПРОНАТАЛИТЕТНЕ ПОЛИТИКЕ, УЛАГАЊА И ЈАЧАЊА МЕЂУНАРОДНЕ САРАДЊЕ

Ћосић најављује да ће градске власти од идуће године увести механизам који ће бити подршка вишечланим породицама са четворо и више дјеце, али не као социјалним категоријама већ као подстицај људима који доприносе да град остаје на истом или још већем броју становника

разговарала: Љиљана ЧВОРО ИСТОЧНО САРАЈЕВО, 17. СЕПТЕМБРА /СРНА/ - Градоначелник Источног Сарајева Љубиша Ћосић истакао је да ће град наставити са пронаталитетном политиком јер је циљ да се повећа број становника, као и са улагањима у све градске општине јер се жели равномјеран развој. Ћосић је у интервјуу Срни изјавио да Источно Сарајево јача регионалну и међународну сарадњу и да дочекује Дан и крсну славу града – Светог Петра Дабробосанског у доброј атмосфери развоја у свим областима. "Ових дана долазак бројних гостију из Руске Федерације, Србије и Црне Горе говори о томе колико људи уважавају Источно Сарајево и његове становнике", рекао је Ћосић. Када је ријеч о пронаталитетној политици, Ћосић напомиње да су градске власти поставиле циљ да до краја 2028. године издвоје 500.000 КМ као подршку града, јер су свјесне да је борба за останак младих значајнија од инфраструктурних пројеката. Ћосић најављује да ће градске власти од идуће године увести механизам који ће бити подршка вишечланим породицама са четворо и више дјеце, али не као социјалним категоријама већ као подстицај људима који доприносе да град остаје на истом или још већем броју становника. Он наводи да ће Градска управа у овој години за помоћ младим брачним паровима за вантјелесну оплодњу издвојити око 100.000 КМ и напомиње да нико ко је до сада затражио помоћ није одбијен. "Ове године смо имали концепт да подржимо и приватне вртиће, али нисмо имали довољно финансијских средстава како би олакшали родитељима који плаћају скупљу цијену у приватним вртићима него у јавним", рекао је Ћосић. ГЛАВНИ ЗАДАТКА - РАЗВОЈ ИНФРАСТРУКТУРЕ Ћосић каже да је главни задатак Градске управе развој инфраструктуре на подручју Источног Сарајева, што није лако када се погледа површина и структура града. Он наглашава да се често заборавља да је ово једини град у Републици Српској који у саставу има шест општина, да у њима управљају различите политичке структуре и да су те локалне заједнице различите по броју становника, површини, па и географском изгледу. "Улога Градске управе је некада била потпуно другачија. То је сада промијењено. Успјели смо да буџет од око 11 милиона КМ повећамо на 23 милиона или 24 милиона КМ ове године", истакао је Ћосић. Коментаришући притужбе грађана да се град не развија равномјерно и да Градска управа мање улаже у инфраструктурне пројекте на подручју општина Пале и Соколац, Ћосић каже да људи често нису добро упознати и не виде колико град улаже у локалне заједнице. "Не виде да данас на Сокоцу радимо на једном инвестиционом циклусу који је вриједан 1.380.000 КМ, испуњен је у вриједности 1.200.000 КМ и односи се на реконструкцију градских улица", истакао је Ћосић и указао да оно што Соколац није радио посљедњих 15 година сада ради град. Ћосић је подсјетио да је постављена расвјета преко Равне Романије вриједности 250.000 КМ, те да Градска управа треба да купи од Сокоца објекат вриједности око 500.000 КМ гдје ће бити смјештена Градска управа и ватрогасци. "За подршку Удружењу `Благо Романије` ове године издвојено је око 300.000 КМ", додао је он. Ћосић напомиње да су на Сокоцу су далеко већа издвајања за развој инфраструктуре из Градске управе него из Општинске управе, а требало би да буде обрнуто. ЦАРИНСКА ИПОСТАВА У ИСТОЧНОМ НОВОМ САРАЈЕВУ ДОНИЈЕЋЕ БЕНЕФИТЕ ГРАДУ Када је ријеч о пресељењу царинске испоставе са Сокоца у Источно Ново Сарајево, Ћосић наводи да је ова испостава, нажалост, дуго остала на истом капацитету и најмања у приходовном смислу и у доприносу привреди града. "Сада смо дошли у прилику да имамо царинску испоставу и терминал који ће, осим све робе из Источног Сарајева, царинити и робу која долази на подручје Федерације БиХ. Ми смо изабрали оно што је будућност за Источно Сарајево, не угрожавајући Соколац, јер опстанак и развој те општине не зависи од царинске испоставе", сматра Ћосић и истиче да ће ова царинска испостава подржати развој цијелог Источног Сарајева, а запослиће велики број људи. Он објашњава да је Источно Ново Сарајево много боља локација него Соколац јер је близу федералног Сарајева које царини 60 одсто робе која улази у БиХ. "Ми од тога треба да покупимо неких 20 до 30 одсто и имаћемо већи обим запошљавања и бићемо на мапи привредних токова", нагласио је градоначелник Источног Сарајева. БРОЈНИ ПРОЈЕКТИ НА ПАЛАМА Када је ријеч о општини Пале, Ћосић наводи да је недавно расписан тендер за кружни ток испод Аутобуске станице вриједности око 900.000 КМ, да су завршени семафори у Улици Николе Тесле вриједности око 100.000 КМ, а расписани су и тендери за локалне саобраћајнице према насељу Кочевик. Он истиче да је на Јахорини завршен главни пројекат вриједан 1.400.000 КМ изградње саобраћајнице од Пољица до хотела "Шатор", те да је расписан конкурс за идејно рјешење Градске и Општинске управе, музеја, библиотеке и резиденције предсједника Републике Српске који ће на крају доћи до вриједности од 10 милиона КМ, гдје ће град стартовати са два милиона КМ учешћа. Ћосић каже да је у Трнову расписан тендер за постављање клизалишта, да ће Градска управа финансирати изградњу пута са 220.000 КМ, а издваја средства и за одржавање депоније у тој општини. "У Источну Илиџу веома мало смо уложили. Завршавамо пројекат парка у кругу Болнице `Србија` вриједности око 700.000 КМ, и то ће бити отворено у наредних мјесец и по", најавио је Ћосић. Када је у питању Источно Ново Сарајево, Ћосић указује да су ту градске власти радиле најмање, јер Општинска управа има довољно финансијских средстава да ради сама. Он је подсјетио да је Градска управа реконструисала понешто на тргу, расвјету у спортској дворани, обновила игралиште у Парку великана, а све то је вриједности од 150.0000 КМ до 200.000 КМ. "Људи не виде да ће ове и наредне године Градска управа на Палама и Сокоцу уложити више него ове двије општинске управе саме. Овим хоћу да покажем колико смо фокусирани на развој града у оним општинама које су површински веће", истиче Ћосић. НАРЕДНЕ ГОДИНЕ СПАЈАЊЕ БУЛОГА И ХРЕШЕ Градоначелник наглашава да је у Источном Старом Граду који има нешто мање од 1.000 становника недавно завршено улагање 320.000 КМ на Булозима, те саобраћајница вриједности 40.000 КМ. Он је подсјетио да је завршена скупштинска сала на Хреши вриједности 250.000 КМ, расписан тендер за изградњу трга вриједности 626.000 КМ, а у плану је да идуће године буде изграђен објекат Комуналног предузећа и пут који спаја Булоге и Хрешу као двије мјесне заједнице у Источном Старом Граду. Када се погледа крај идуће године када ће ови пројекти бити завршени, Ћосић каже даће то бити око 1.700.000 КМ улагања у Источни Стари Град. "Свака примједба која иде на адресу Градске управе да постоји неравномјерно улагање није тачна", истиче Ћосић. Он је нагласио да је Градска управа ове године повећала издвајања за културне манифестације за чак 10 пута у односу на претходне године, за вјерске организације, првенствено изградњу цркава за шест до седам пута, за невладин сектор за пет до шест пута, те за спорт за пет пута.