ДОГОДИЛО СЕ НА ДАНАШЊИ ДАН

БИЈЕЉИНА, 25. СЕПТЕМБРА /СРНА/ - Данас је четвртак, 25. септембар, 268. дан 2025. До краја године има 97 дана.

1493. - Шпански морепловац италијанског поријекла Кристофор Колумбо испловио из луке Кадис на друго путовање у Нови свијет, који је открио 1492. године. 1513. - Шпански истраживач Васко Нуњес де Балбоа прешао Панамски земљоуз и постао први Европљанин који је видио Тихи океан. 1555. - Миром у Аугсбургу њемачке лутеранске земље /протестанти/ изједначене у правима са римокатоличким државама. 1744. - Рођен пруски краљ Фридрих Вилхелм Други, који је током владавине од 1786. до смрти 1797. проводио политику територијалног ширења земље, посебно се окористивши приликом друге и треће подјеле Пољске 1793. и 1795. Од 1792. до 1795. придружио се Аустрији у савезу против револуционарне Француске. 1823. - Српском писцу и језичком реформатору Вуку Стефановићу Караџићу додијељен почасни докторат Универзитета у Јени. 1849. - Умро аустријски капелник и композитор Јохан Штраус - Старији, отац популарних бечких композитора Јохана Млађег, Јозефа и Едуарда, најзаслужнији за велику распрострањеност бечког лаког валцера почетком 19. вијека. Најприје је био капелник више забавних оркестара, затим дворског плесног оркестра у Бечу. Компоновао је велики број валцера, кадрила, маршева, полки, галопа. 1866. - Рођен амерички биолог и генетичар Томас Хант Морган, оснивач генетике, добитник Нобелове награде за медицину 1933. за откриће функције хромозома у преношењу насљедних својстава. Израдио је прве мапе положаја гена у хромозомима и сматрају га главним представником хромозомне теорије насљеђа. 1896. - Рођен италијански државник Алесандро Пертини, предсједник Италије од 1978. до 1985, најпопуларнији италијански политичар послије Другог свјетског рата. Члан италијанске Социјалистичке партије постао је 1918, низ година је провео у фашистичким затворима, у Другом свјетском рату је учествовао у Покрету отпора, а потом је био посланик и сенатор. 1897. - Рођен амерички писац Вилијам Фокнер, добитник Нобелове награде за књижевност 1949, који је био заокупљен проблемом зла. Приказао је друштвену историју америчког Југа, дегенерацију и пропадање старосједилачке госпоштине и суровост и безобзирност дошљака. Дјела: романи "Сарторис", "Свјетлост у августу", "Комарци", "Медвјед", "Коњички гамбит", "Уљез у прашину", "Дивље палме", "Војникова плата", "Старац", "Господска кућа", "Реквијем за искушеницу", "Лупежи", "Уточиште", приповијетке "Светилиште" и "Непобијеђени". 1897. - Рођен српски писац Александар Вучо, родоначелник модерне поезије за дјецу у српској литератури. Између два свјетска рата припадао је покрету надреалиста. Дјела: романи "Глуво доба" /с Душаном Матићем/, "Корен вида", "Распуст", "Мртве јавке", "Заслуге", "Позив на маштање", "Омаме", "И тако даље омаме", "Омаме - крај", поеме "Хумор заспало", "Неменикуће - Ћирило и Методије", "Мастодонти", збирке пјесама "Кров над прозором", "Ако се још једном сетим", "Песме", "Алге", "Момак и по хоћу да будем". 1906. - Рођен руски композитор Димитриј Дмитријевич Шостакович, члан Српске академије наука и уметности, чије композиције су чврсто повезане с руском музичком прошлошћу којом се инспирисао у стварању стила неријетко наглашене сатире. Написао је монументалну "Пету симфонију", а у најтежим данима њемачке блокаде Лењинграда у Другом свјетском рату "Седму симфонију". Остала дјела: опере "Нос", "Леди Макбет Мсценског округа /Катарина Измајловна/", ораторијум "Шуме пјевају", симфоније, концерти, камерна музика. 1932. - Шпанској покрајини Каталонији дата аутономија. 1940. - У окупираној Норвешкој Нијемци у Другом свјетском рату устоличили марионетску владу вође норвешких фашиста Видкуна Квислинга, чије је име постало синоним издајства и сарадње с нацистичким окупаторима широм Европе. Квислинг је 1945. као издајник осуђен на смрт и стријељан. 1942. - У Босанском Петровцу у Другом свјетском рату одржан први конгрес љекара партизана и санитетских радника Југославије, с којег је упућен позив љекарима и студентима медицине да се прикључе борби против окупатора. 1943. - Црвена армија у Другом свјетском рату ослободила Смоленск, једно од посљедњих значајних упоришта њемачких нацистичких снага на територији СССР. 1956. - У употребу пуштен први трансатлантски телефонски кабл, постављен између Обена у Шкотској и Њуфаундленда у Канади. 1959. - На цејлонског премијера Соломона Бандаранаикеа у Коломбу извршио атентат један будистички калуђер. Предсједник цејлонске владе је дан касније подлегао повредама. 1963. - Војска у Доминиканској Републици оборила либералну владу Хуана Боша Гавиња, формирану седам мјесеци раније. 1970. - Умро њемачки писац Ерих Марија Ремарк, који је романом "На Западу ништа ново" показао бесмисао људске кланице у Првом свјетском рату. И тај и други његови романи доживјели су изузетан успјех код читалаца због спретности у компоновању радње, једноставном стилу, ограниченом броју ликова и темама рата и окупације, концентрационих логора, инфлације. Књиге тог антифашисте и антимилитаристе, који је описивао и окрутност нациста, расизам и нељудске методе Трећег рајха спаљиване су на нацистичким ломачама. Емигрирао је 1932. у Швајцарску, па у САД и 1947. је постао амерички држављанин. Остала дјела: "Повратак", "Три ратна друга", "Небо не зна за миљенике", "Искра живота", "Црни обелиск", "Тријумфална капија", "Љуби ближњег свога", "Вријеме живота и вријеме смрти". 1972. - Премијер Какуеи Танака допутовао у Пекинг као први шеф Владе Јапана који је ступио на тло Кине послије Другог свјетског рата. 1973. - Амерички васионски брод "Скајлаб 2" спустио се у Пацифик с три члана посаде, који су провели 59 дана у орбити око Земље. 1978. - Амерички путнички авион "боинг 727" изнад Сан Дијега сударио се са малим авионом и у несрећи је погинула 151 особа, укључујући 14 на земљи. 1991. - Савјет безбједности УН једногласно увео ембарго на увоз оружја свим странама у рату у Југославији. 1992. - Москва и Вашингтон одбацили један од посљедњих остатака "хладног рата", дозволивши слободу путовања руским и америчким новинарима и пословним људима који раде у Русији, односно у САД. 1994. - Швајцарци на референдуму одобрили план владе о доношењу закона против расизма. 1997. - Британски суперсонични аутомобил поставио у Невади нови свјетски брзински рекорд на тлу од 1.142 километра на час. 2011. - У Барселони, у Шпанији, одржана посљедња корида. 2011. - Умрла Вангари Мута Матаи, кенијска активистикиња за заштиту животне средине, прва Африканка добитник Нобелове награде за мир. 2016. - У Републици Српској одржан је први референдум, чије питање је било - "Да ли подржавате да се 9. јануар обиљежава и слави као дан Републике Српске?", а о којем се позитивно изјаснило 99,81 одсто грађана који су изашли на гласање.