ВЛАДИКА ЈОВАН: ЕПИСКОПСКА КЊИЖНИЦА - ДРУГА У СВИЈЕТУ ПО БРОЈУ ЈУЖНОСЛОВЕНСКИХ РАНИХ ШТАМПАНИХ КЊИГА

ПАКРАЦ, 28. СЕПТЕМБРА /СРНА/ – Његово преосвештенство епископ пакрачко-славонски Јован изјавио је Срни да Епископска књижница у Пакрацу већ 250 година одолијева разним покушајима напада и уништавања њеног блага и истакао да је сада једна од најважнијих на размеђи средње Европе и Балкана и друга у свијету по броју јужнословенских раних штампаних књига.

Владика је рекао да је још у 19. вијеку названа Епископска књижница у Пакрацу, од епископа пакрачког Никанора /Грујића/, који је већину свог живота провео и околини Карловаца и био једна од најзначајнијиј личности у националном покрету, духовном животу српске Цркве и народа у Аустроугарској монархији. "Ова књижница била централна библиотека митрополије српског народа у Аустроугарској. У њу се слегло све оно што је наш народ донио са Косова, Метохије и других српских крајева прије и за вријеме велике сеобе, као и оно што је склањано из Босне испред Турака и Отоманске империје", навео је владика Јован. Све је то скупио епископ Кирило Живковић /1786–1807/, који је био светогорски монах, сабрао и од збирке књига направио библиотеку. "Ово је једна од најважнијих библиотека на размеђи средње Европе и Балкана. Друга је библиотека у свијету по броју јужнословенских раних раних штампаних књига, а има и чувену рукописну збирку", истакао је владика Јован. БЛИОТЕКА ПОСЈЕДУЈЕ НАЈЗНАЧАЈНИЈА ДЈЕЛА ЕВРОПСКЕ БАШТИНЕ ОД 18. ВИЈЕКА Владика је указао да је Библиотека богата културним духовним насљеђем, те да посједује и најзначајнија дјела европске културне и интелектуалне баштине од 18. до 21. вијека. "Сви епископи у Епархији били су интелектуалци, што се види и по књигама које су куповали. Тако да овдје можете наћи богослужбене, теолошке и историјске књиге, међу којима су прва `Историја Срба` коју је написао Јован Рајић, сабрана дјела Лукијана Мушицког, али и прво издање сабраних дјела Фридриха Ничеа на њемачком, са печатом владике Мирона, затим прво издање сабраних дјела Жил Верна на француском, те прво издање `Космоса` Александра фон Хумболта", навео је владика Јован. Владика каже да је за Србе просвећеност Христовом свјетлошћу увијек везана и за просвећеност књигом. "Не постоји никакав набој између интелектуалног и знања створеног свјетлошћу која је засијала када је стваран свијет", нагласио је владика Јован. Епископ Јован открива да је једна од његових омиљених књига која на прави начин осликава ову библиотеку у интелектуалном погледу - Монографија цариградских храмова, њемачко издање из 1854. године. "Њу имају само најзначајније научне институције у свијету, али и наша Епископска књижница у Пакрацу. Имамо један од пет примјерака превода Светог писма Вука Стефановића Караџића, од чега је наш једини са посветом", навео је владика Јован. Библиотека чува и разне занимљиве ствари, од етиопских рукописа, преко јеврејских рукописа, па до књига из личне библиотеке њемачког генерала у Загребу за вријеме Другог свјетског рата Едмунда Глеза фон Хорштенауа. ЧЕСТ ГОСТ И КОЛУМБА СТЈУАРТ Владика Јован напомиње да је Епархијска библиотека истраживачка, те да се књиге не могу износити већ позајмити и читати у читаоници. "Имамо могућност и да смјестимо истраживаче, који нам већ долазе из разних крајева. Били су нам из Бугарске, а на свечаном отварању Библиотеке када је служена литургија у обновљеном Саборном храму, био нам је Колумба Стјуарт, директор централне свјетске институције за дигитализацију хришћанских рукописа из САД, и то му је четврти или пети пут да борави код нас", рекао је владика. Епископ наводи да то показује колики свјетски значај има ова библиотека за Пакрац у којем се налази, али и за цио регион. "Она је драгоцјена и за Бањалуку, јер смо је створили сви заједно. Знамо да су двије стране Саве увијек живјеле заједно. То је један народ који то ствара, једна црква и ово је данас једнако својина Бањалуке, Крајине, као и западне Славоније и Славонаца", поручио је владика Јован. ЗНАЊЕ И ОБРАЗОВАЊЕ - НАЈВЕЋЕ ВРИЈЕДНОСТИ Владика истиче да су знање и образовање највеће вриједности које треба чувати, његовати и ширити и да најбољи начин за то чување и богаћење библиотека. "И знање и незнање је моћ, то је и Џорџ Орвел рекао. Тоталитарни системи се труде да окупе необразоване људе, јер њима су потребни приглупи људи, од њих праве поданике. Могли смо видјети да је социјалистичка Југославија све више падала, јер су падали они који су је водили и на крају нису знали шта са том земљом да раде, јер нису имали визију. Визије нема без знања, спремности, те воље и љубави према тој земљи", нагласио је владика Јован. Владика упозорава да уздизање примитивизма и затуцаности и у Цркви и у народном животу може имати само катастрофалне посљедице. "Знамо какве су посљедице биле турског времена и какву је катастрофу образовање доживјело. Али, народ је чувао вјеру и чим му се указала прилика дочепао се образовања, школа и универзитета", рекао је владика Јован. Комплетну репортажу можете погледати на Срнином "Јутјуб" каналу.