ХРИШЋАНСТВО У БиХ ИЗМЕЂУ ПРИТИСАКА И РАСТУЋЕГ РАДИКАЛИЗМА

Посебно је забрињавајуће што политички и медијски кругови у Сарајеву не само да не виде проблем, већ сваку причу о угрожености хришћана одмах етикетирају као "национализам", "сецесионизам" или "русофилску пропаганду". Тако се ствара атмосфера у којој је дозвољено напасти или релативизовати страдање хришћана, док се о радикализацији ислама ћути.

Пише: Татјана Парађина ИСТОЧНО САРАЈЕВО, 2. ОКТОБРА /СРНА/ - Хришћанство у БиХ, било православље или католичанство, већ деценијама је изложено озбиљним изазовима. Са једне стране, свједоци смо систематског урушавања хришћанских вјерских права, уништавања и скрнављења храмова, омаловажавања празника и традиције, а са друге примјетно је јачање радикалних исламских струја, које се крију под муслиманском маском о наводној "мултиетичности", "толеранцији" и "суживоту", иако управо оне представљају највећу пријетњу по стабилности БиХ и самом опстанку хришћана на овом простору. Од рата па наовамо, у БиХ је остала снажна мрежа муџахедина, који су убијали хришћане у БиХ, и њихових сљедбеника чији су кампови, параџемати и вехабијске заједнице већ годинама расадници нетрпељивости према, како то они кажу, "невјерницима". Ти радикални кругови не само што промовишу идеологију супротну сваком мултиетничком друштву, вјерској и свакој другој толеранцији, већ и директно угрожавају безбједност – како хришћана, тако и муслимана који не дијеле њихову визију поимања шеријатске БиХ. Постојање десетина вехабијских заједница у БиХ, централном дијелу Европе говори да институције не само у ФБиХ и на нивоу БиХ, већ и у Бриселу свјесно затварају очи пред чињеницом да је хришћанство у БиХ на удару. Док се о радикалном исламу ћути, хришћани су изложени сталном притиску и отвореним пријетњама. Срби православци у Федерацији БиХ су готово нестали, док је сваке године све мање и мање и католичког становништва. Масовни одласци из средина гдје је већински исламски живаљ нису случајност, већ су резултат системског маргинализовања хришћана, од ускраћивања права на рад и јавно исповиједање вјере, до суптилних, али и врло отворених притисака и пријетњи. ОПСТАНАК ХРИШЋАНА – ПИТАЊЕ СЛОБОДЕ У БиХ И ЊЕНОГ ОПСТАНКА Посебно је забрињавајуће што политички и медијски кругови у Сарајеву не само да не виде проблем, већ сваку причу о угрожености хришћана одмах етикетирају као "национализам", "сецесионизам" или "русофилску пропаганду". Тако се ствара атмосфера у којој је дозвољено напасти или релативизовати страдање хришћана, док се о радикализацији ислама ћути. Ако се настави овакав тренд, БиХ ће постати земља без хришћана, земља једне вјере и једне "истине", земља шеријата. То је највећа опасност за њен опстанак и будућност. Јачање радикалног ислама не угрожава само Србе и Хрвате, већ и саме муслимане који желе да живе у нормалном, демократском друштву. Зато је крајње вријеме да се ова тема отвори без страха, а посебно без дипломатских увијања и отворено. Хришћани у БиХ нису мањина која треба да трпи или буде жртва исламског радикализма. Хришћанство је корјен настанак БиХ. Свако угрожавање хришћанства је истовремено ударац самој БиХ и њеним изгледима за будућност, али и ударац свима у Европи који су и сами жртве најопаснијег и најсвирепијег исламског радикализма који се из дана у дан све више шири.