РУСКО ПРЕДСТАВЉАЊЕ ИЗВЈЕШТАЈА СРПСКЕ У УН ЈЕ ДИПЛОМАТСКИ ПРЕСЕДАН И ПРИЛИКА ЗА ИНТЕРНАЦИОНАЛИЗАЦИЈУ СРПСКОГ ПИТАЊА

БЕОГРАД, 4. ОКТОБРА /СРНА/ - Сенатор Републике Српске Богдана Кољевић изјавила је Срни да ће руско представљање извјештаја Републике Српске у Савјету безбједности УН бити дипломатски преседан и прилика за интернационализацију српског питања и да сви, који још нису довољно упућени, сазнају више о свим неправдама учињеним према Српској.

"То ће бити почетак друге фазе онога што сам пре шест месеци назвала - интернационализација српског питања од стране Републике Српске за коју је дошло време", рекла је Кољевићева, коментаришући резултате посјете предсједника Републике Српске Милорада Додика Русији и сусрет са руским предсједником Владимиром Путином. Прва фаза је, додала је она, успјешно окончана тиме што су принципи Српске јасно представљени и у Москви и у Вашингтону приликом низа састанака, а сада слиједи фаза да и већински свијет чује истину Српске. Прије свега, каже Кољевићева, биће ријечи о афирмацији изворног Дејтонског споразума, од стране Русије као једног од гараната, што су, у исти мах, и ставови свих институција Српске која брани изворне дејтонске принципе. "Најважније од свега је да ће се Русија снажно заложити за крај мешања страних фактора у унутрашња питања БиХ и, сасвим експлицитно, за крај деструктивног деловања ОХР-а и /Кристијана/ Шмита", навела је она. Штавише, сматра она, ово је у директној вези са апелом предсједника Српске Милорада Додика упућеном руском предсједнику – да се Српска не смије препустити ни Нијемцима, ни бриселским бирократама, а посебно не у времену када се фашизам поново шири Европом и док се опет у Европи чују "ратни бубњеви". "У том светлу, једино реално решење може бити на бази руско-америчког споразума, који ће подржати већински слободни свет", рекла је Кољевићева, која је и политички филозоф. Кољевићева оцјењује да Запад није успио да успостави своју хегемонију, односно поредак заснован на "правилима", а заправо сили, па тако није ријешио ниједан проблем у свијету, већ управо супротно, проблеми су постајали све већи. Она додаје да је из тих разлога Русија спремна да у Савјету безбједности УН представи извјештај Републике Српске о стању на терену. "Разуме се, Русија је традиционално пријатељска држава Српској и у претходном периоду пуно је учињено да се односи подигну на виши ниво, и да Москва у потпуности буде упућена у сва дешавања која су битна за Бањалуку", каже Кољевићева. Али, истиче она, овдје је ријеч о нечему још фундаменталнијем, односно о чињеници да је међународно право, као и цјелокупан поредак који је успостављен послије Другог свјетског рата, срушено управо бомбардовањем Републике Српске 1995. и после тога Србије 1999. године. Сада се, као истиче, на сто најважније светске позорнице враћа управо глас те исте Српске, како би га сви могли чути. "То више није само метафоричка и симболичка ствар, или питање космичке правде, већ израз руске правилне идеје да у свему морамо питати за почетак и за узроке проблема", рекла је Кољевићева. Она је истакла да је почетак ере силе неолиберализма била управо примјена силе над Србима, па је сасвим природно да на истој тачки почиње и његово финално урушавање и повратак праведног међународног система. Осврћући се на самит "Валдај", она је рекла да је с обзиром на специфичну тежину свјетско-политичког тренутка овај скуп био изузетан, а Путиново обраћање било је историјско. "Бројни дипломатски, политички и безбједносни аспекти шире су појашњени или прецизирани, па тако обриси новог свијета у настајању постају јаснији – и реалнији", напоменула је Кољевићева. Управо у том свјетлу је, како је додала, најбоље посматрати учешће предсједника Републике Српске на овом самиту, као и његов сусрет са руским предсједником. Кољевићева је истакла да је једна од најрелевантнијих политичко-програмских теза Путина била реафирмација УН, односно инсистирање на томе да ово свјетско тијело нема алтернативу, те да су проблеми настали због злоупотреба, док је истински потенцијал УН изузетан. За Русију је, каже она, од велике важности да приликом започетог предсједавања Савјетом безбједности УН афирмише сопствене ставове, о неопходности повратка равнотеже у свијету, као и о реалности мултиполарног свијета који више не функционише на основу потчињавања, хијерархије и неоколонијализма, а то у исти мах, значи и повратак класичне дипломатије.