МИТРОПОЛИТ ХРИЗОСТОМ: СВЕТА ТЕКЛА ПРИМЈЕР ДА ТРЕБА ЖИВЈЕТИ ХРАБРО

САРАЈЕВО, 7. ОКТОБРА /СРНА/ - Његово високопреосвештенство митрополит дабробосански Хризостом поручио је данас да Света Текла даје примјер да треба живјети храбро, одлучно и достојанствено.

"Нека нам Господ да снаге молитвама Свете Текле да будемо духовно јаки у овом времену и простору, да се не плашимо, да будемо храбри свједоци Божији у овоме граду и свијету у којем живимо", рекао је митроплит Хризостом. Владика је у бесједи након Свете архијерејске литургије у Старој цркви у Сарајеву поводом празника Свете Текле, чија се десна рука чува у овом православном храму, истакао да је ова светитељка уистину била изабраница Божија. Митрополит дабробосански је указао да је прошло скоро 20 вијекова од страдања Свете Текле, а њено име и слава се простиру до данас. Кум славе Горан Шеховац изјавио је да му је велика част што данас кумује празнику, додајући да ниједна богомоља у Федерацији БиХ /ФБиХ/ не смије бити заборављена. "Захваљујем свима који су дошли. Не смијемо ово да запоставимо, морамо да чувамо нашу традицију и учимо млађе да његују породичне вриједности. Не треба никада да се одрекнемо Старе цркве у Сарајеву, нити у Блажују, Пофалићима или било којем другом мјесту", истакао је Шеховац. Светој архијерејској литургији присуствовао је замјеник предсједавајуће Савјета министара Сташа Кошарац, замјеник министра одбране у Савјету министара Александар Гогановић, као и многобројни представници политичког, културног и јавног живота Републике Српске и БиХ. Након ломљења славског колача, уприличена је литија око храма током које се ношене мошти Свете Текле. Света Текла живјела је у вријеме Светог апостола Павла и била му помоћница у проповиједању Јеванђеља Христовог. То Јеванђеље и проповиједање потврдила је мученичком смрћу и зато се назива великомученица, али и равноапостолна. Десну руку првомученице Текле донио је из Антиохије у Србију први српски архиепископ Свети Сава 1233. године, а патријарх српски Арсеније Четврти Јовановић је 1733. године поклонио Старој православној цркви у Сарајеву. Њену свету десницу митрополит дабробосански Сава Косановић однио је 1873. године у Русију гдје је за њу израђена бисерна рукавица са наруквицом. Стара црква на сарајевској Башчаршији подигнута је у 14. вијеку, а прије осам вијекова црква је ушла у састав тадашње Дабарске епископије, коју је основао Свети Сава, и тај континуитет има непрекидно до сада, када дјелује у оквиру Митрополије дабробосанске. Проглашена је за национални споменик БиХ и представља најстарији и један од највреднијих културно-историјских споменика Сарајева. Стара црква позната је по својој изузетној и јединственој архитектури. У самом објекту налази се иконостас изузетне умјетничке вриједности, док се у ризници цркве чувају старе и вриједне реликвије, познате широм умјетничког и хришћанског свијета.