ШИКАНИЋ: МУЏАХЕДИНИ СУ ВРШИЛИ РИТУАЛНА КЛАЊА И МУЧИЛИ НАС ЖЕЂУ

БЕОГРАД, 12. ОКТОБРА / СРНА/ - Некадашњи припадник Лаке Прњаворске бригаде Војске Републике Српске /ВРС/ Бранко Шиканић, који је преживио заточеништво у злогласном кампу Каменица код Завидовића, изјавио је Срни да ће, осим страшних сцена ритуалног клања његових сабораца и мучења која су вршили припадници одреда "Ел муџахедин", заувијек памти и лекције о џихаду и острашћеност страних ратника.

"Они су са нама нормалнио причали на српском. Врло је јасно да су се спремали за рат. Ко зна када су они дошли у БиХ. Већина тих муџахедина је дошла из западне Европе, а мањи дио директно из азијских и афричких земаља. Највећи дио је био из Туниса, Алжира, Пакистана и Саудијске Арабије. Било је неколико Албанаца, док је знатан број био из Турске", прича Шиканић који је као љекар зарбљен на Озрену. Шиканић, који је заједно са медицинским техничарем Велибором Тривичевићем заробљен 21. јула 1995. године у селу Крчевина након што је пробијена линија српске одбране, рекао је да су се одмах суочили са суровошћу оних у чијим ће рукама остати до 24. августа када су пребачени у Казнено-поправни дом /КПД/ Зеница. "Одмах по заробљавању муџахедини су нас одвели код рова наших положаја. Ту смо зателки борца Републике Српске чија је глава била потпуно одсјечена и расјечен грудни кош од врата до стомака. Један муџахедин је донио сјекиру и повикао `Текбир!`, а осталих пет-шест `Алаху екбер!`", свједочи он. Муџахедини су након тога Шиканића и Тривичевића одвели у село Ливаде и са осталих десет бораца ВРС које су заробили кобног 21. јула и затворили у једну кућу гдје су их везали канапом и подвргнули тешком мучењу. "Били смо везани тако да су нам кољена била савијена на бради. Колац испод кољена, а руке испод коца везане и тако смо били у том тешком положају два дана и двије ноћи", прича Шиканић. У КАМПУ КАМЕНИЦА СМО БИЛИ ВЕЗАНИ ЛАНЦИМА И СВАКОДНЕВНО МУЧЕНИ Трећи дан по заробљавању они су одвезени комбијем у муџахедински камп у село Каменица у непосредној близини срушеног православног манастира Удрим. "Ту су убили Гојка Вујичића из Доњих Вијачана методом укуцавања у десну страну и одсијецањем главе мачем из три потеза у тренутку пред нашим очима", рекао је он. Према његовим ријечима, током 32 дана, колико су провели у Каменици сви из групе су малтретирани и везани колским ланцима дебљине око центиметар око скочних зглобова и закључани катанцима. "Тако завезане неколико пута су нас водили на ријеку Гостовић да се купамо, а мучења су била свакодневна и различитим методама", навео је он. Муџахедини су оскудне, али редовне оброке заробљеницима дијелили два пут дневно, али је проблем био што су им ускраћивали воду. "Нису нам давали воду. Мучили су нас жеђу. То је био један огроман проблем да се издржи", рекао је он. Он је нагласио да је просторија у којој су боравили била опремљена свим санитетским материјалима као најбоља мобилна амбуланта и да је саборце оперисао без анестезије. "Борцу Горану Сокановићу смо обрадили рану на поткоњеници, то је зарасло супер без оштећења артерија и кости. Десети дан након заробљавања било је много операција. Све наживо сам радио ја", прича Шиканић. Он каже да је све то радио пред публиком коју није очекивао. "Муслимани из села Каменица су довели своју дјецу да нас гледају. Замислите сада да ми водимо своју дјецу да виде неке муџахедине!? Па то је катастрофа! И дјеца су ушла у ту просторију гдје смо ми били везани ланцима. То се пјевало `Ила..ила.ла..Ила ..ла`. Око 45 минута трајала је та драма, а Тривичевић и ја оперишемо и превијамо борце", сјећа се Шиканић. ЛЕКЦИЈЕ ИЗ КУРАНА У данима заробљеништва дешавале су се ствари који ниједан сценариста не би могао написати. "Пита муџахедин када је мене заробљавао - `Ко ти?` Ја му одговорим доктор. Он ме поново пита, а ја опет кажем исто. Он све више шири очи, мало се сабра и каже: `И /Радован/ Караџић исто доктор, то није добро`, а када је питао Тривичевића он се снашао и рекао да је `мали доктор`", навео је Шиканић. Он се присјетио се и сцене када су их муџахедини питали заробљеника колико су муслиманки силовали. "Један Украјинац, који је био са нама у јединици им је рекао: `Нисам ја никога силовао, ја сам се забављао са муслиманком`. Какво забављање, замало да оде глава. Муџахедин је одмах узео нож у руке. Ја сам дигао руку, онако у ланцима и рекао - `Гарантујем животом да ниједна муслиманка није силована`", прича Шиканић. Шиканић је нагласио да су били шокирани што он, чији је живот у њиховим рукама каже тако нешто. "А онда питају - знаш ли ти `Куран`?. А ми појма немамо, кад оно Веле Тривичевић поче да прича о `Курану` пуна четири минута и муџахедини су се одушевили. Носе нама сваком по један врућ бурек и литру `коле`. То је невјероватно, шта је то искуство, тако мало знања, а колико може у животу вриједити", сјећа се Шиканић. МАЛТРЕТИРАЊА У КПД ЗЕНИЦА Група у којој је био Шиканић је 24. августа пребачена у КПД Зеница, гдје су затекли на десетине српских бораца, углавном са влашићког ратишта, али и једног припадника Прњаворске бригаде, који је био заробљен 27. маја 1995. године. "Након што је страдао Гојко Вујичић било нас је остало 11, а пошто смо нашли у Зеници тог једног нашег борца, враћено нас је кући 12 бораца", рекао је он. Он је навео да су и у Зеници били малтретирани од муслиманских полицајаца који су се смјењивали, али да је међу њима било и коректних. У ЗАТВОРУ САЗНАЛИ ДА ЈЕ ПОТПИСАН ДЕЈТОНСКИ СПОРАЗУМ У затвору су на специфичан сазнали и да је потписан Дејтонски мировни споразум. "Показали су нам карту кад је потписан, на неке три секунде и сваки борац се савио да види шта је наше, а полицајац који нам је показао каже: `Срби, добисте и ви своју Републику Српску, али не заборавите Централна банка је у БиХ`. Ето видите, њима је важна банка, а не држава", рекао је Шиканић и додао да му то и данас звучи невјероватно. ПУШТЕН НА БОЖИЋ, НА РАЗМЈЕНУ ДОВЕДЕНИ БОСИ Шиканић је из затвора у Зеници са тројицом заробљеника из прњаворске групе пуштен на Божић, 7. јануара 1996. године, а након три дана проведена у једном магацину у Санском Мосту размјењен у селу Копривна. Једна група је размјењена раније - 24. децембра 1995. године, а једна на Савиндан, 27. јануара, 1996. године. "На размјену смо доведени боси. Ми смо били боси шест мјесеци, али срећа било је љето, а када је дошла зима онда се организам адаптира", рекао је Шиканић који је у заробљеништву изгубио 18 килограма. Од дванаестрице Прњаворчана, који су имали несрећу да добро упознају припаднике одреда "Ел муџахид" жива су њих деветорица. "Три борца су преминула. Ми остали смо у контакту. Сви живимо овдје у Прњавору и памтимо", рекао је он.