ПАРК У БЕЧУ НАЗВАН ПО ДИАНИ БУДИСАВЉЕВИЋ

БИЈЕЉИНА, 12. ОКТОБРА /СРНА/ - Парк у аустријској пријестоници Бечу, смјештен у деветом кварту, добио је 13. октобра 2014. године назив по Диани Будисављевић /1891-1978/, која је из хрватских усташких логора спасила више од 12.000 махом српских малишана.

Диана Будисављевић, дјевојачко презиме Обексер, хуманитарка аустријског поријекла, удата за Србина Јулија Будисављевића, спасавала је дјецу из концентрационог логора Јасеновац и из других логора у којима су владали нехумани услови. Дјеца коју је спасила или покушала да спаси била су, углавном, српска, и то са Кордуна, Козаре и других дијелова територије коју су контролисале усташе. Ова акција била је једна од најтежих и по броју спасених најобимнијих хуманитарних акција везаних за концентрационе логоре у Другом свјетском рату. У хрватским усташким логорима за дјецу, јединим те врсте у Другом свјетском рату, умрло је или убијено више хиљада малишана, а готово сва дјеца била су исцрпљена тортуром, глађу и болешћу. Диана је била удата за хирурга Јулија Будисављевића, шефа хируршке клинике Медицинског факултета у Загребу. Он је био један од малобројних загребачких Срба поштеђених убијања, протјеривања или пљачке имовине за вријеме фашистичке Независне Државе Хрватске. Да би сачувала податке о дјеци коју је збрињавала током рата, Диана је водила картотеку о њима, са надом да би једнога дана могла бити враћена својим биолошким породицама. Имала је подршку уског круга људи, а сви који су се бавили спасавањем дјеце из логора ризиковали су сопствене животе. Након рата, комунистичке власти заплијениле су картотеку и одузеле је од Диане Будисављевић, онемогућивши тако да се велики број малишана поново врати својим правим породицама. Деценијама се у Југославији ћутало о Диани Будисављевић и овом хуманитараном подухвату, као што се ћутало и о коцентрационом логору Јасеновац и осталим стратиштима Срба.