ТРАМП БИ НА БАЛКАНУ УВАЖАВАО РЕАЛПОЛИТИКУ

БЕОГРАД, 14. ОКТОБРА /СРНА/ - Каријерни српски дипломата Зоран Миливојевић оцијенио је за Срну да би администрација америчког предсједника Доналда Трампа, уколико би се заинтересовала за Балкан као у случају Блиског истока, уважавала реалполитику, а потпуно је јасно да се у овом региону ништа не може постићи игнорисањем српског фактора, Србије и Републике Српске.

Да се не може постићи никакав резултат силом, игнорисањем српског фактора, то се, рекао је Миливојевић, показало у протеклих 10 и више година, од покушаја да се ревидира Дејтонски мировни споразум, до наметања такозване косовске државности. "То је сада потпуно јасно и то Трамп разуме", изјавио је Миливојевић. Он је истакао да, уколико би се Америка ангажовала и ако би Балкан дошао на ред, онда треба имати у виду да би онда овај регион био дио расплета који почиње са крајем руско-украјинског рата и подразумијева нову подјелу сфера утицаја. Миливојевић сматра да би и у случају овог региона, Трампова администрација уважавала реалполитику и оно што може дати резултат, а не оно што би било наметнуто, али без ефеката. Други методолошки приступ, каже Миливојевић, представља кориштење економско-политичких механизама које је Трамп примијенио у случају Блиског истока, али и преко Вашингтонског споразума у случају Србије, односно Косова и Метохије, а намјерава да користи у случају Русије и Украјине. Он каже да овај приступ подразумијева тражење рјешења политичким и економским средствима на бази прагматизма и реалполитике. "То значи уважавање интереса свих страна на овај или онај начин и уважавање, наравно, интереса и саме Америке у расподели моћи на глобалном плану", рекао је Миливојевић. Трећи и можда најважнији модел, указје Миливојевић, односи се на поштовање традиционалних вриједности, на којима нова америчка администрација и Трамп инсистирају, што је изузетно важно, јер се супротставља глобалистичком, ултралибералном приступу, са којим се не може доћи ни до каквог рјешења. Он је додао да тај приступ значи политичко тражење рјешења, уважавање идентитета, коријена и традиције, уколико се жели ријешити проблем. Коментарушићи то што су предсједници Републике Српске и Србије Милорад Додик и Александар Вучић похвалили Трампово залагање за мир и политику дијалога, док се то није могло чути јасно од бошњачких политичара у региону, Миливојевић је напоменуо да Бошњаци у овој причи нису били на страни Америке и Израела. Он је навео да су Бошњаци били све оно што се види у Европи, те оцијенио да ту није ријеч само о подршци Палестинцима, већ о буђењу и дизању на ноге исламског фактора на Старом континенту, а Палестина је повод. "То је давање до знања да су они ту и да имају своје интересе који се не поклапају, поготово не са Западном Европом и нама, који смо у Европи и који смо континент држава и нација које су хришћанске, или не морају да буду хришћански, али секуларно у сваком смислу", указао је Миливојевић. Говорећи о Трамповом мировном споразуму за Блиски исток, Миливојевић сматра да је то добра вијест у смислу прекида ватре, али да је то мир изнуђен ауторитетом Америке, која је једина могла да дјелује према израелском премијеру Бењамину Нетанјахуу и Израелу, али да има мало елемената за оптимизам да буде трајни мир. Он је истакао да без рјешавања палестинског питања није могућ трајни мир, а двије сукобљене стране су "и даље на сцени", односно и тврда линија када је ријеч о Израелу и Хамасу, који је и даље "жив". "Много је крви и мртвих иза тога да би ту могло да се нешто гарантује, а треба да живе једни до других у ситуацији кад Палестинце нико од ових арапских земаља није хтео да прими. То је изнуђено решење и ситуација, у којој је једино добра ствар што је дошло до прекида директног сукоба и што се на тај начин спасавају цивилне жртве", рекао је Миливојевић. Миливојевић је додао да је Трамп оправдао своју слику кад је дошао на власт у САД, да ће се залагати за мир и да о томе говори и када је ријеч о Русији и Украјини. Он је навео да Трампу сасвим сигурно више одговара мир него рат, зато што је његова визија свијета заснована ипак на јачању Америке економским механизмима силе и моћи, за разлику од неких војних, ратних рјешења, јер је Трамп "човјек на земљи" и разумије да се рат против великих и главних ривала не може добити без ризика који би коштао и САД.