ПРЕДСTАВЉЕНА КЊИГА О ЖИВОTУ СВЕTОГ ВАСИЛИЈА ОСTРОШКОГ

МОСTАР, 15. ОКTОБРА /СРНА/ - У Мостару је вечерас у оквиру "Шантићевих вечери поезије" представљена књига Велибора Шиповца "Епархија захумско-херцеговачка у вријеме Светог Василија Острошког", која доприноси разумијевању околности у којима је дјеловао овај архијереј, посебно под притисцима Римокатоличке цркве током 17. вијека.

Осим аутора, на промоцији у Владичанском двору у Мостару, говорили су и професор Будимир Алексић са Историјског института Црне Горе који је један од рецензената књиге, књижевни критичар Марија Tелебак и старјешина Саборне цркве у Мостару Душко Којић. Шиповац је рекао да је ова књига резултат научно-истраживачког рада на магистарском студију Богословског факултета у Фочи. Књига је, како је навео, збир различитих докумената и архивске грађе, а кориштено је више од 250 докумената да би се добио резултат који ће бити у корист ове епархије и историје Српске православне цркве. "Књига се бави периодом из краја 16. и читавим 17. вијеком и фокус је на животу Светог Василија Острошког. Да би имали цјеловит приказ морали смо се дотаћи и интегрално обновљене Пећке патријаршије јер је у оквиру ње херцеговачка епархија била једна од најзначајнијих", рекао је Шиповац. Према његовим ријечима, Свети Василије Острошки је у том времену трпио разне неправде од турске власти, римокатоличке пропаганде, потурица и оних који су тада имали личне интересе. "Касније га је Господ прославио светитељством да и дан данас живи и живјеће до краја свијета", каже Шиповац. Књижевни критичар Марија Tелебак рекла је да се не зна много о времену у којем је живио Свети Василије, о ономе шта је пресудило да он постане светитељ и колико је његов живот био пун искушења. "Суштина је да се скрене пажња на оно што је битно а то су анализе које су урађене, односно упоредне анализе рукописа светитеља које су аутентично његове и једно писмо које се јавља као спорно, као и анализе печата који су кориштени у том периоду", рекла је она. Телебакова наглашава да је ова књига другачије виђење времена и тога какве су биле прилике и за народ и за цркву. Говорници су се осврнули и на живот Алексе Шантића и његово виђење Светог Василија и Острога. Старјешина Саборне цркве Свете Tројице у Мостару Душко Којић рекао је да ова књига не говори само о прошлости, већ о нечему веома дубљем, а то су коријени постојања српског народа. Којић је нагласио је да је Свети Василије живио оно што је приповиједао - скромност, вјеру и љубав која лијечи. "Епархија захумско-херцеговачка није само простор, она је молитвом уклесана у камену Херцеговине, мирис тамјана из Манастира Острог и звук Неретве која носи успомене. Зато нас ова књига подсјећа да није само историјски слијед догађаја већ свједочанство љубави", рекао је Којић. Он је поручио да духовна баштина није прошлост већ темељ будућности. Професор Будимир Алексић рекао је да је ова књига прва цјеловита студија о животу и раду Светог Василија Острошког као архијереја који је управљао Епархијом источно-херцеговачком, о његовом времену и о положају епархије у оквиру Пећке патријаршије. "Књига расвјетљава читав живот светитеља, од његовог рођења, монашког живота, боравка у Tврдошу и Завали, управљања епархијом, до Никшића који је постао сједиште епархије, те прелазак у Острог и организовање црквеног живота, одлазак у Русију и на Свету Гору, хиротонисање за митрополита. Читав контекст историјски се доноси у овој књизи", навео је Алексић. Посебно важно је, како је рекао, то што је аутор расвијетлио унијатску и пропаганду римокатоличких истраживача који фабрикују фалсификате и устрајавају на потпуно неоснованој тези да је Свети Василије имао коресподенцију са римским папама и чак био издао православну вјеру. "Доказано је овим да је Свети Василије остао до краја вјеран православљу", истакао је Алексић. У оквиру 106. манифестације "Шантићеве вечери поезије" сутра у 19.00 часова у Владичанском двору у Мостару биће одржана премијера документарног филма "Отаџбина пјесника - Алекса Шантић" у продукцији Радио-телевизије Републике Српске, за коју је сценарио радио Саша Берендика, а редитељ је Бранко Лазић.