ПРОМОВИСАН РОМАН "ОГАЊ" НЕНАДА МИЛКИЋА О СТРАДАЊУ СРБА НА КОСМЕТУ

ИСТОЧНО САРАЈЕВО, 16. ОКТОБРА /СРНА/ - У Матичној библиотеци Источно Сарајево вечерас је представљен роман "Огањ" аутора Ненада Милкића који говори о страдању Срба на Косову и Метохији за вријеме мартовског погрома током 2004. године.

"Огањ" доноси потресне приче о страдању и прогонима, али и о тихом јунаштву, снази опстанка и вјери у будућност. Милкић је изјавио новинарима да ово није хронолошки документарна књига, него опис страдања једне породице кроз који је приказано и страдања једног народа. Кроз судбину имагинарне породице Ковачевић, он приказује личну и колективну трагедију српског народа током деведесетих година на подручју цијеле бивше Југославије. "Лом човека у тренутку када се све око њега распада је срж и нит која се провлачи кроз цели роман. Ово није само прича о страдању, јер би била превише ратна књига. Овде приказујем бруталност рата и колико ратни сукоби наносе бола и пропасти једној породици", рекао је Милкић. Он је навео да је роман и историјски, јер се бави и прошлошћу, прати како се развијала та територија у политичком и националном смислу и како су се развијали српско-албански односи на Косову. Милкић каже да је ово његов девети роман, а трећи дио четворокњижја "Погром". Он је најавио да ће четврти, завршни дио, бити прича о страдању Срба у Сребреници и цијелом средњем Подрињу током 1995. године. Директор Матичне библиотеке Источно Сарајево Наташа Кулашинац изјавила је новинарима да су Милкићеви романи радо читани и да је зато владало велико интересовање за вечерашњу промоцију. Ненад Милкић рођен је 1. фебруара 1985. године у Лозници, а дјетињство је провео у Бањи Ковиљачи. У првом роману "Зовем се Дуња" отвара теме абортуса и насиља у породици, износећи чињеницу да само због насилних прекида трудноће сваке године Србија изгуби град величине Шапца, Краљева или Чачка. Трилогијом "Ми смо бранили Кошаре" чији су дијелови - "Последња стража", "Зов карауле" и "Бесмртни батаљон" баца ново свјетло на догађаје у рејону карауле Кошаре током 1998. и 1999. године. Члан је удружења књижевника Републике Српске и Србије.