УЗРОК МУЦАЊА И ДАЉЕ МИСТЕРИЈА

БЕРЛИН, 20. ОКТОБРА /СРНА/ - Муцање је уобичајена појава за један одсто популације, али прецизан генетски узрок поремећаја течности говора остаје нејасан.

Недавна студија објављена у часопису "Природа генетике" идентификовала је 57 генетских локуса повезаних са муцањем, који се доводе у везу са 48 специфичних гена. Вођа студије Џенифер Белоу из Универзитетског медицинског центра "Вандербилт" у Тенесију рекла је да нико заправо не разумије зашто неко муца и да је то потпуна мистерија. У студији су анализирани подаци од близу 100.000 особа које су пријавиле да муцају и упоређени су са више милион људи који не муцају. Стручњаци вјерују да је муцање првенствено генетско, преноси агенција ДПА. "Људи су покушали да идентификују специфичне гене који су одговорни за муцање, али нису успјели", изјавио је неуролог Мартин Сомер из њемачког Универзитетског медицинског центра "Гетинген". Сомер наводи да је муцање повезано са разликама у лијевој хемисфери мозга. "Постоји подручје са смањеним интегритетом влакана. Мождана влакна која повезују различите регионе сиве масе не функционишу тако ефикасно као код течних говорника", изјавио је овај стручњак. Људи који муцају тачно знају шта желе да кажу, али то не могу течно да изразе у том тренутку. У многим земљама муцање се препознаје као инвалидитет, а погођена дјеца могу да се упишу у школу ради прилагођавања. Постоје три главна типа муцања: понављање гласова и слогова, продужавање појединачних гласова и блокада прије или током изговарања ријечи. Према логопеду Клаудији Валтер, главни изазов за људе који муцају је често прелазак у самогласнике, посебно послије сугласника. Пратећи симптоми могу да укључују физички напор да се превазиђу прекиди говора или потпуно избјегавање одређених ријечи. Муцање се обично развија између друге и шесте године. Стручњаци препоручују терапију ако дијете показује знаке потешкоћа са говором и почне да одмахује главом, подиже глас или отежано изговара одређене ријечи. Родитељи треба да се консултују са педијатром ако се дијете стиди, повлачи се из друштва или нерадо говори.