ПРЕДСТАВЉЕН ЗБОРНИК О МЕЂУНАЦИОНАЛНИМ ОДНОСИМА У БиХ ОД 1945. ДО 1959.

БЕОГРАД, 30. ОКТОБРА /СРНА/ - На Сајму књига у Београду данас је представљен зборник докумената "Под будним оком партије: грађа о међунационалним и међувјерским односима у БиХ од 1945. до 1959. године", приређивача Драженка Ђуровића и Славише Вулића, који баца ново свјетло на постратне односе у БиХ и показује да су већ тад постојале дубоке подјеле између три народа које ће кулминирати деведесетих година.

Зборник садржи аналитичке акте Централног комитета Савеза комуниста БиХ у оригиналном и интегралном облику која нуде сазнања каква је атмосфера била у БиХ након Другог свјетског рата. Ђуровић је рекао да су партијске анализе показале да је разлог усложњавања укупних односа у БиХ било бујање међунационалних анимозитета и да је стога 1958. године и формирана национално мјешовита комисија која је имала задатак да се бави тиме. "Та комисија је сачинила занимљиву анализу која је третирала међунационалне односе са становишта образовања. Констатовано је да постоје различите реакције на уређивање уџбеника за основне и средње школе. Они су постали проблематични јер су различити дискурси унутар три народа почели да пребројавају број садржаја из историје и културе етничких идентитета и израчунавају проценте њихове заступљености", навео је Ђуровић. Из докумената се види да се већ тада јавио проблем именовања језика, посебно у једнонационалним срединама. "Није било дефинисано како ће се звати језик српско–хрватски или хрватско–српски, па је то стварало проблеме и аминозитете код једног броја просвјетних радника. Појавио се и проблем употребе правописа, а у оптицају су била по Боранићу и по Белићу. Рецимо у хрватским срединама наставници су врло често прецртавали све оно што је било по правопису по Белићу, а Срби обрнуто", рекао је Ђуровић. Он је навео да се као проблем поставило и питање како поставити један културни образац у БиХ, а да он буде прихватљив за све. Нагласио је и да је од 1956. до 1958. године било отворено рјешавање "муслиманског питања", којим је до тада било омогућено да се на попису изјашњавају или као Срби или Хрвати или да се изјасне као национално неопредјељени. "То питање је дјелимично ријешено 1968. године, али је остао као један од елемената који је утицао на продуковање анимозитета муслиманског становништва према власти, али и у односима према Србима који су у том периоду били доминантни у структурама власти", рекао је Ђуровић. Зборник су издали Удружењe архивских радника Републике Српске у сарадњи са Архивом Републике Српске и Филозофским факултетом Универзитета у Источном Сарајеву.