ПРОМОВИСАН ЗБОРНИК О МАРТОВСКОМ ПОГРОМУ НАД СРБИМА НА КОСМЕТУ

БЕОГРАД, 30. ОКТОБРА /СРНА/ - На Међународном сајму књига у Београду данас је промовисан зборник радова о мартовском погрому над српским народом на Косову и Метохији 2004. године, највећем злочину у Европи послије Другог свјетског рата.

Архив Косова и Метохије и Дом културе у Грачаници сачинили су зборник "Мартовски погром 2004. године – узроци, разарања, последице", у којем је објављено 25 научних радова о страдању српског народа током мартовског погрома од 17. до 19. марта. "Аутори зборника проверавали су сваку чињеницу о мартовском погрому јер су нас гласине убиле 17. марта", рекао је на промоцији предсједник Удружења новинара Србије /УНС/ Живојин Ракочевић, један од иницијатора овог зборника, који истражује и медијско извјештавање о овом злочину који су починили Албанци. Он је навео да читаоци зборника могу да сазнају да су за вријеме мартовског погрома страдале цркве, фреске, архитектура, манастири, урбане средине, градска насеља, библиотеке, здравство, школство, али и да су градови у потпуности исељени и опустошени. "Погром је највећи мирнодопски злочин у Европи после Другог светског рата јер је у Европи више од 50.000 људи одлучило да поништи једну цивилизацију у пуном капацитету", нагласио је Ракочевић. Он је рекао да је важно да се пише о овој теми јер када цивилизација страда, она тражи многе очи, углове и духове да то објасне. Историчар Немања Димитријевић рекао је да су у зборнику објављени историјски, политиколошки, радови за историју умјетности и радови из историје културе сјећања. "Тешко је писати о Косову зато што свако од нас има неко своје Косово. Косово није само географски појам, то је завичај. Свако од нас има неки свој завичај који брани. Ми смо покушали да пишемо о том завичају", истакао је Димитријевић. Он је навео да је у зборнику представљено страдање српског народа у гњиланском крају, Приштини, Призрену, Пећи, Штрпцу, саопштено је из УНС-а. "Мартовски погром је очистио градове од Срба. Тај погром је напао оно што је најосетљивије за Србе, а то је културна баштина - цркве и манастири. Ти дани су били дани страха, дани у којима је манастирска порта била пуна народа", рекао је Димитријевић. Историчар и рецензент књиге Милан Гулић навео је да је овај зборник смјестио у контекст шта се догодило у марту 2004. године и показао да је то само једна од етапа у покушају да се сви српски трагови на Косову и Метохији у потпуности очисте. "Нисам сигуран да ми са нашим зборницима и радовима можемо да утичемо на мишљење друге стране. Нисам сигуран ни колико друга страна може да утиче на нас, али постоје генерације које долазе и о томе неће ништа знати. Морамо да им понудимо нашу истину о томе", истакaо је Гулић. Једна од најтрагичнијих ствари коју је зборник показао јесте, каже он, да је у мартовском погрому нестала урбана заједница Срба на Косову и Метохији, са изузетком Косовске Митровице. У зборнику се налази више стотина фотографија Живојина Ракочевића и Радија КиМ.