ЗДРАВКО ЈОРГИЋ ВИШЕ ОД 30 ГОДИНА ТРАГА ЗА СИНОМ НЕСТАЛИМ У ВОЗУЋИ

БАЊАЛУКА, 6. НОВЕМБРА /СРНА/ - Здравко Јоргић, отац некадашњег припадника Студентске бригаде Војске Републике Српске Далибора Јоргића, који је нестао пред крај рата на подручју Возуће, каже да ни данас ништа не зна о свом сину, али да је трагајући за њим сазнао да је у Гостовићу постојала заједничка гробница из које су муслимани премјештали тијела убијених српских војника.

Здравко је рекао да не пролази бол за сином јединцем који је нестао када је напунио 21 годину. "Био је и раније на ратишту, када су студенти били код Бихаћа. Послије тога су их распустили и онда је добио позив и отишао за Возућу. Дошло је до пуцања линије, њих 57 је заробљено. Дио заробљеника су стрељали, а дио је одведен у Кривају", присјећа се Здравко, који је данас положио вијенац код спомен-плоче погинулим студентима и радницима Универзитета у Бањалуци у Одбрамбено-отаџбинском рату. Он је навео да су муслимани оне које нису убили одвели у камп којим су управљали муџахедини. "Они су их мучили и стријељали. Данас не знам ништа о сину. Ишао сам, тражио и ништа. Наводно је била заједничка гробница у Гостовићу, али нису се писала имена, то нису дозволили муслимани. Након три дана ту су плочу поломили", истакао је Јоргић. Он је навео да је, прије него што су из Бањалуке кренули на ексхумацију, гробница у Гостовићу отворена и да су тијела премјештена. "То су урадили током ноћи. Ја се питам да ли је могуће да нико ништа не зна? То није била јабука да се стави у џеп. Ту су радиле машине. Кога год да питам каже да не зна ништа. Живим сам. Супруга је преминула прије пет година. Преминула је од туге за дјететом", рекао је Јоргић. Поводом обиљежавања 50 година рада Универзитета у Бањауци, данас је служен помен погинулим студентима и професорима и положени вијенци код спомен-обиљежја на којем су уписана имена 87 студената, асистената и других радника Универзитета који су погинули у Одбрамбено-отаџбинском рату као припадници Студентске бригаде.