ВИДАКОВИЋ: ИЗВОРНА МУЗИКА НЕЗАСЛУЖЕНО НА МАРГИНАМА КУЛТУРЕ

ДОБОЈ, 9. НОВЕМБРА /СРНА/ - Изворна музика, односно полифоно пјевање уз музичку пратњу шаргије и виолине, незаслужено је на маргинама културе упркос великој присутности у народу и народним саборовањима, због чега се иде ка томе да се институционално заштити као културна баштина, изјавио је социолог Давор Видаковић.

Видаковић је рекао Срни да научни приступ истраживању изворне музике прати стигма јер се у научним круговима на њу и даље гледа као на сељачку музику без квалитативне културне вриједности, због чега до сада није добила заслужену друштвену афирмацију, али и институционалну заштиту као културна баштина. Он је истакао да постоји нуклеус унутар академске заједнице са иницијативом која је још у повоју да се изворна музика и стваралаштво уврсти на листу нематеријалне културне баштине Унеска, с обзиром на њен културни капитал. "Непресушан извор мотива пјевања уз шаргију и виолину су село и сеоски радови, завичај, љубав и породица", рекао је Видаковић. Ова музика је због свог кохезивног утицаја присутна на готово свим народним светковинама на селу, укључујући крсне славе, сијела, завичајне зборове и саборе, као и на фестивалима, од којих је и данас популаран онај у Калесији, а у плану је да се поново обнови у Добоју. Када је ријеч о извођачима на инструментима, Видаковић је указао на бројне младе виртуозе, попут Кристијана Добриловића из Дервенте који води школу шаргије, а за које каже да нису "шкрти" да пренесу знања. Он је истакао да шаргија као инструмент није дошла ширењем Османског царства, већ се везује са јужне Словене, што је публиковано у истраживањима бројних аутора. Видаковић је појаснио да не постоји нотни запис, па се техника извођења изворне музике учи по слуху и преноси генерацијски с кољена на кољено, као ни класификација напјева, односно кајди. Према његовим ријечима, пјевање уз шаргију и виолину карактеристично је за простор данашње БиХ, које се током 20. вијека проширило на дијелове Славоније и Хрватској, а усљед посљедњих миграција и на готово све континенте. "Када говоримо о Хрватској, изворна музика је данас веома популарна у Борову, у Славонском Броду су врсни музичари, а у Загребу се налази академија за шаргију", навео је Видаковић. Он је подсјетио да све до марта 1969. године, када је у Добоју објављена прва грамофонска плоча изворне групе "Браћа Бегићи", није било тонског записа изворне музике. "Када су 1969. године тадашњи директор добојског `Гласа комуна` Здравко Нешковић, уредник Бошко Јелић, те аутор и водитељ емисије `Панорама наших села` Драган Станојевић дошли на идеју да на винил плочу сниме изворне пјесме, наишли су на велики отпор у појединим круговима, чијим је дјеловање на крају Нешковић и удаљен из овог града", рекао је Видаковић. Према његовим ријечима, након првих снимљених плоча у "Гласу Комуна", културни и нарочито комерцијални потенцијал препознали су други издавачи попут загребачког "Југотона". Он каже да изворна музика данас има велику публику, што се не види у јавности, јер није медијски заступљена, али на то указује број прегледа и претплата на "Јутјуб" каналима који преносе овај садржај, као и присуство публике на скуповима. Давор Видаковић је доктор социолошких наука. Аутор је монографије "Силвана", књиге "Самоуправљачи између чекића и српа – нови музички наративи у југословенском самоуправљању" и коаутор монографије "На размеђима вијекова – друштвено историјски преглед парохије маглајске 1883-2019".