СТЈЕПАНОВИЋ: ЧЕТВРТ ВИЈЕКА НА ЧЕЛУ УДРУЖЕЊА РАДИО САМ СРЦЕМ

У пет регионалних удружења у оквиру Савеза, регистровано је више од 500 обољелих чланова, а процјењује се да је број људи са дијагнозом од мултипла склероза у Републици Српској пет пута већи

Пише: Миро Пејић СРЕБРЕНИЦА, 11. НОВЕМБРА /СРНА/ - Милан Стјепановић из Сребренице, који је након четврт вијека поднио оставку на дужност предсједника Удружења обољелих од мултипле склерозе Бирча, чији је и оснивач, каже да не жали што је године посветио раду ове асоцијације јер му је то давало вољу и снагу да се бори за своје, али и здравље свих обољелих од ове болести у регији и Републици Српској. Стјепановић за Срну каже да је током 25 година радио својски и свим срцем, са пуном посвећеношћу и у интересу свих обољелих, како би се олакшало лијечење свим члановима. "Схватио сам значај Удружења и максимално сам се посветио његовом раду, а позитивни резултати и захвалност чланова су ми давали снагу да истрајем и да настављам борбу са болешћу. Захвалан сам свима са којима сам сарађивао свих тих четврт вијека. Није то мали период. Увјерен сам да ће и Удружење и Савез удружења обољелих од мултипле склерозе Републике Српске наставити да успјешно дјелују јер су ме наслиједили одговорни и посвећени људи", наводи Стјепановић, не скривајући понос што су га и Удружење обољелих од мултипле склерозе регије Бирач и Савез обољелих Републике Српске прогласили за почасног предсједника. Он истиче да га то обавезује и даје му инспирацију да и даље сарађује и помогне у складу са својим могућностима. ЗНАЧАЈНО УНАПРИЈЕЂЕНО ЛИЈЕЧЕЊЕ Као најзначајнији резултат његовог, односно рада Удружења и касније Савеза, Стјепановић наглашава остварену добру сарадњу и разумијевање институција Републике Српске, што је омогућило законско дефинисање многих потреба и начин њиховог остваривања. То значајно олакшава и побољшава квалитет лијечења и живота обољелих. "Већ 17 година Фонд здравственог осигурања Републике Српске сноси трошкове бањског лијечења свих наших чланова у Горњој Трепчи и то је, уз кориштење иновативних лијекова за ову болест, најзначајније и најкорисније за обољеле и највећи резултат нашег рада и сарадње са надлежним институцијама", оцјењује Стјепановић. Он указује да удружења воде бригу о члановима, обављају посјете теже обољелима с циљем пружања материјалне и нематеријалне помоћи, њихове социјализације и тако им показују да нису сами и препуштени болести. Према његовим ријечима, у пет регионалних удружења у оквиру Савеза, регистровано је више од 500 обољелих чланова, а процјењује се да је број људи са дијагнозом од мултипла склероза у Републици Српској пет пута већи. "Многи због блажег облика обољења не приступају лијечењу или не желе да прихвате и признају да су обољели. Неки то прикривају и настоје разним алтернативним начинима да се лијече или занемарују болест у почетној фази, што може бити фатално", упозорава Стјепановић. Он истиче солидну сарадњу са локалним заједницама, у зависности од разумијевања њихових водећих људи, те добру сарадњу међу удружењима и друштвима обољелих од мултипле склерозе у Републици Српској и Србији, која се стално развија и проширује на добробит чланства. ИНИЦИРАО ФОРМИРАЊЕ САВЕЗА УДРУЖЕЊА РЕПУБЛИКЕ СРПСКЕ 2020. ГОДИНЕ Стјепановић је недавно замолио чланове Скупштине Удружења обољелих од мултипле склерозе регије Бирач да га разријеше дужности предсједника Удружења, чији је рад покренуо. Као разлоге за молбу Стјепановић је навео улазак у позније године /67/, погоршање здравственог стања које му не дозвољава ангажовање и рад у обиму и капацитету који је имао, али и породичне обавезе. Претходно је због истих разлога предао дужност предсједника Савеза удружења обољелих од мултипле склерозе Републике Српске, чије је формирање иницирао и био на његовом челу од оснивања 2020. године. Водећи 25 година Удружење регије Бирач са сједиштем у Сребреници, Стјепановић је створио завидну архиву и документацију о свим члановима. У почетку су се у ово удружење учлањивали обољели из цијеле Републике Српске јер је било једино те врсте. Канцеларијски зидови су као изложбени простор. Ту су новински чланци о раду Удружења из бројних листова и часописа, те фотографије са свих 25 годишњих скупштина, као и бројних других активности које је Удружење реализовало од свог настанка 4. новембра 2000. године до посљедње сједнице Скупштине на којој је за предсједника изабран Ранко Алимпић из Братунца. Он је прихватио дужност предсједника, уз захтјев и Миланово обећање да ће му помоћи у раду и активностима које води Удружење обољелих од мултипле склерозе регије Бирач. МИЛАН БОРБУ СА МУЛТИПЛОМ СКЛЕРОЗОМ ПОЧЕО ЈОШ 1980. ГОДИНЕ Милану је мултипла склероза дијагностикована 1980. године, само годину након одслужења војног рока у ЈНА. Од тада траје његова борба са овом болешћу централног нервног система. Борио се за своје, али и здравље свих обољелих од ове болести у регији Бирач и Републици Српској. Он је био запослен у Руднику боксита у Милићима као рударски техничар, гдје је радио до 1992. године, односно до почетка рата у БиХ. Милан каже да је било периода када му је здравствено стање било задовољавајуће и болест стагнирала, али је у четири наврата долазило до погоршања. Иако са дијагнозом неизљечиве болести, он се одазвао позиву у Војску Републике Српске и био распоређен у Ватрогасну јединицу Цивилне заштите у Братунцу. Он прича да му се здравствено стање погоршало 1997. године, па је након вишемјесечног лијечења пензионисан 1999. Док је у том периоду био на лијечењу у Бањи Горња Трепча и дружио се са обољелима од исте болести из Србије, спознао је могућност и значај организовања удружења обољелих ради квалитетнијег и заједничког дјеловања, бриге о свом и лијечењу других са истом дијагнозом, те заједничког наступа према надлежним институцијама да би се законски рјешавале потребе и унапређивало лијечење и положај људи са овом дијагнозом. Већ тада је почео размишљати о формирању удружења обољелих од мултиплесклерозе за регију Бирач, што је реализовао већ наредне 2000. године. Било је то прво удружење обољелих од мултипле склерозе у Републици Српској. УСПЈЕШНО ВОДИО УДРУЖЕЊЕ 25 ГОДИНА На оснивачкој скупштини Стјепановић је као покретач иницијативе и организатор прве сједнице изабран за предсједника новоформираног удружења и ту дужност је, на задовољство чланства, веома успјешно обављао пуних 25 година, до подношења оставке. Убјеђивали су га поједини чланови да остане на тој дужности. Разум и објективне околности превладали су и његова оставка је прихваћена. У знак захвалности за бригу и указану помоћ великом броју чланова, као и за анимирање и помоћ у формирању и раду осталих регионалних удружења обољелих од ове болести, те сарадњу са институцијама Републике Српске и удружењима из Србије и Специјалном болницом Горња Трепча Милан је испраћен са мноштвом поклона. То је најбољи доказ колико је учинио свакодневним ангажовањем и посвећеношћу раду Удружења, Савеза, али и бризи о сваком обољелом и колико га цијене сарадници и чланови о којима је бринуо и обезбјеђивао разне облике помоћи, од савјетодавне и психолошке до материјалне и набавке помагала, лијекова и помоћи при прикупљању неопходне документације за специјалистичке прегледе, инвалидску комисију и лијечење у специјализованој установи Горња Трепча код Чачка у Србији. Присјећајући се првих планова и почетка рада Удружења, Стјепановић каже за Срну да је циљ био формирање пет регионалних удружења и савеза који би их објединио, представљао и заступао све обољеле од мултипле склерозе пред надлежним институцијама Републике Српске у настојању да обезбиједе што квалитетније лијечење и остваривање одређених права. ПЛАНИРАНИ ЦИЉЕВИ ОСТВАРЕНИ "Ти циљеви су остварени континуираним и упорним радом, контактима и сарадњом, која има завидан ниво", оцјењује он. Иако је дужност предсједника обављао волонтерски, Стјепановић је пуних 25 година свакога јутра одлазио у просторију Удружења, радио и осмишљавао активности као да је у професионалном радном односу. И послије предаје дужности, често оде до канцеларије да буде при руци новом предсједнику Алимпићу. Након формирања осталих регионалних удружења и Савеза, Стјепановић је остао као темељ и ослонац свима и адреса на којој су тражили упутства, савјете и помоћ. Своје искуство несебично је преносио, а настојао је и успијевао да помогне на различите начине, што обољели цијене и не заборављају.