ВИПОТНИК: ОДГОВОРНОСТ - КЉУЧ ЗА БАЛАНС ИЗМЕЂУ РАЗВОЈА И ЗДРАВЕ ЖИВОТНЕ СРЕДИНЕ

БАЊАЛУКА, 11. НОВЕМБРА /СРНА/ - Кључ успостављања баланса између развоја и здраве животне средине је у друштвеној, институционалној и појединачној одговорности, поручио је министар за просторно уређење, грађевинарство и екологију Републике Српске Бојан Випотник.

Випотник је рекао Срни да је потреба за стварањем баланса између заштите животне средине и развоја у привредном, технолошком, инфраструктурном, научном и социјалном смислу приоритет који се мора рјешавати системски, кроз законодавни оквир и координисане активности. Он је подсјетио да је Министарство у протекле три године интензивирало сарадњу са академском заједницом, управо ради остваривања циљева одрживог развоја. "Имамо добар законодавни оквир који се постепено усклађује са политикама и европском правном праксом", појаснио је Випотник који је данас у Бањалуци учествовао на панел дискусији у оквиру конференције "Одрживост, регулатива и бизнис потенцијал на западном Балкану". Он је додао да се кроз пројектне активности и у погледу законодавства подстиче што снажније кориштење обновљивих извора енергије и подизање мјера енергетске ефикасности у јавним и стамбено-пословним објектима. Према његовим ријечима, Република Српска је у своје стратешке документе у области заштите животне средине уградила темељне принципе такозване зелене агенде, односно планове за унапређење ефикасног кориштења ресурса преласком на циркуларну привреду, заустављање климатских промјена и смањење загађења у различитим привредним секторима. Он је указао на то да застарјеле технологије које се користе у индустрији и недостатак финансијских средстава знатно успоравају реализацију циљева зелене агенде. Укупни трошкови за заштиту животне средине на територији цијеле БиХ прошле године су износили 0,6 одсто бруто домаћег производа /БДП/, а истовремено, према доступним подацима, Србија у просјеку издваја 0,8 БДП-а, Хрватска 2,3 одсто БДП-а, Словенија 1,4 одсто, Црна Гора 0,9 одсто укупних средстава буџета државе, а Сјеверна Македонија 1,7 одсто. "Још поразније је што и од ових минималних средстава у БиХ око 80 одсто иде у текућу потрошњу, а само 20 одсто у инвестиције за заштиту животне средине. Tо су јасни сигнали да морамо нешто мијењати, да морамо направити дисперзију одговорности када је ријеч о животној средини, али и финансирању њене заштите", оцијенио је Випотник. Према његовим ријечима, како би се убрзао пут ка одрживијем енергетском систему, свако од нас може почети да мијења навике, да провјери гдје се губи топлота и ријеши проблем. "Једно од брзих рјешења је увођење мјерења и праћење потрошње енергије. Ако бисмо сви од сутра заиста почели ту праксу, побољшања би се убрзо осјетила. Мијењајмо навике, будимо одговорнији према енергији, а самим тим и према животној средини", поручио је Випотник.