СТЕВАН СРЕМАЦ - ВЕЛИКИ ПРЕДСТАВНИК СРПСКОГ РЕАЛИЗМА

БИЈЕЉИНА, 22. НОВЕМБРА /СРНА/ - Један од најзначајнијих и најчитанијих писаца српског реализма Стеван Сремац /1855-1906/ рођен је 23. новембра 1855. године.

Након што је остао без родитеља, ујак Јован Ђорђевић, чувени српски историчар и књижевник, довео га је у Београд на даље школовање. Ту је Сремац завршио гимназију и опредијелио се за студије историје на Великој школи у Београду и за припадност Либералној странци. Када је ријеч о познавању домаће и стране књижевности и начитаности, Сремац спада у најобразованије српске писце друге половине 19. вијека. Био је расни реалиста, обдарен способностима посматрања, запажања и проницања у суштину појава и догађаја. Увијек је полазио од стварних чињеница и података, од онога што је видио, провјерио и забиљежио. Радио је као професор у гимназијама у Нишу, Пироту и Београду. Био је учесник у ратовима од 1876. до 1878. године и одликован је Орденом Светог Саве и Орденом Таковског крста. Сремац је почео да пише релативно касно у 33. години, а његова дјела везана су за Београд, Ниш и Војводину. Прву реалистичку приповјетку објавио је 1893. године под насловом "Божићна печеница", а потом су услиједиле "Ивкова слава", "Вукадин", "Лимунација на селу", "Поп Ћира и поп Спира"... Један од најбољих хумористичких романа у српској књижевности "Зона Замфирова" објављен је 1906. године. Као приповједач, Сремац се у великој мјери ослањао на ранију традицију српске прозе, нарочито на дјела Јакова Игњатовића. Изабран је за редовног члана Српске краљевске академије 1906. године, али због смрти није стигао да одржи приступну бесједу. Стеван Сремац умро је од сепсе 25. августа 1906. године у Сокобањи. Сахрањен је о државном трошку, са великим почастима, на Новом гробљу у Београду.