ДОГОДИЛО СЕ НА ДАНАШЊИ ДАН

БИЈЕЉИНА, 24. НОВЕМБРА /СРНА/ - Данас је понедјељак, 24. новембар, 328. дан 2025. До краја године има 37 дана.

1331. - Умро српски краљ Стефан Дечански Немањић, син краља Милутина, под чијом је владавином Србија осигурала надмоћ на Балканском полуострву. Послије очеве смрти у борби за пријесто надвладао је брата Константина и рођака Владислава, сина краља Драгутина, и крунисан је 1322. у манастиру Жича. Претходно је, послије покушаја да збаци оца, дјелимично ослијепљен и протјеран у Цариград. Побиједио је 1329. војску босанских феудалаца, а кад су Бугарска и Ромеја склопиле војни савез против Србије, не чекајући напад потукао је Бугаре код Велбужда 1330. и осигурао превласт над Македонијом, што је учврстило Србију као најмоћнију силу на Балкану. Као успомену на ту битку подигао је у Метохији манастир Дечани, по којем је назван Дечански. 1632. - Рођен холандски филозоф јеврејског поријекла Барух де Спиноза, творац монистичког детерминизма. Издржавао се брушењем оптичких сочива и одбио је катедру у Хајделбергу, јер је желио да очува потпуну интелектуалну независност. У младости је искључен из јеврејске заједнице и анатемисан под оптужбом да је говорио о тјелесној природи Бога. Замишљао је Бога као апсолутну супстанцу која је узрок самој себи. Доказивао је да филозофија "нема друге сврхе осим истине", док религија "тежи једино покоравању и побожности". Један је од оснивача либералистичке политичке филозофије и знатно је утицао на француску просвјетитељску и њемачку филозофију. За живота је објавио "Теолошко-политички трактат" и "Принципе филозофије Ренеа Декарта", а постхумно је објављено његово капитално дјело "Етика", подијељено у пет дијелова - о Богу, о природи и поријеклу духа, о поријеклу и природи афеката, о људском ропству или о снази афеката, о моћи разума или људској слободи. 1642. - Холандски морепловац Абел Јансон Тасман јужно од Аустралије открио острво и назвао га Ван Дименова Земља, које је касније њему у част названо Тасманија. 1729. - Рођен руски генералисимус Александар Васиљевич Суворов, један од највећих војсковођа 18. вијека, под чијом су командом руске трупе извојевале 57 побједа. У руско-турском рату од 1787. до 1791. однио блиставе побједе над Турцима, а затим у ратовима Русије против Француске, при чему се нарочито прославио освајањем сјеверне Италије и преласком преко Алпа на повратку у Русију, што је запрепастило војне кругове у Европи. Уз војне науке је проучавао математику, географију и историју. Много је учинио у уздизању и васпитању руских војника. Крајем 1779. наименован је за врховног царског заповједника. У СССР-у је 1942. уведен орден "Суворов" за високе војничке врлине. 1859. - Објављена епохална књига енглеског природњака Чарлса Дарвина "Поријекло врста", у којој је овај научник образложио теорију еволуције. 1861. - Рођен њемачки љекар Аугуст Карл Густав Бир, пионир модерне хирургије, који је примјењивао нове методе операција на крвним судовима и усавршио технику ампутације удова. Његово откриће убризгавања синтетичких анестетичких средстава је донијело олакшање болесницима при операцији кичмене мождине. Ту "лумбалну анестезију" прво је испитао на себи. 1864. - Рођен француски сликар и графичар Анри Тулуз Лотрек, мајстор литографије, један од великана импресионизма 19. вијека. У кругу боема на Монмартру био је стални посјетилац кабареа, плесних локала, циркуса и јавних кућа, што су били мотиви његових уља и гвашева. 1916. - Умро британски конструктор оружја, поријеклом Американац - Хајрем Стивенс Максим, чији је митраљез, конструисан 1884, назван "максим". 1929. - Умро француски државник Жорж Бенжамин Клемансо, премијер од 1906. до 1909. и од 1917. до 1920. Као припадник крајње грађанске љевице у опозицији се борио за демократске реформе и оборио многе владе, због чега је назван "тигар" и "рушилац влада". У спољној политици се противио агресивној политици Њемачке и био један од твораца Антанте. Као министар војске и премијер крајем Првог свјетског рата енергично је тражио заједничку савезничку команду, на челу с француским маршалом Фердинаном Фошом. На власти је све више скретао удесно, оштро иступајући против радника, а послије рата је био један од главних организатора војне интервенције против СССР. 1941. - У Другом свјетском рату почела њемачка офанзива на Ужице. Одступницу главнине партизанских снага бранио је Раднички батаљон и у неравноправној борби пет дана касније је на брду Кадињача, 14 километара западно од Ужица, погинуло 180 бранилаца. 1961. - Савјет безбједности УН позвао земље чланице да Африку претворе у безатомску зону. 1963. - Два дана послије атентата у Даласу на председника САД Џона Кенедија мафијаш Џек Руби је усред полицијске станице револверским хицем усмртио осумњиченог атентатора Лија Харвија Освалда. Атентат у Даласу је остао мистериозан, а чињеница да је Руби тако лако пришао Освалду подупрла је теорију према којој је Кенеди био жртва завјере у којој је учествовало више атентатора иза којих су стајали моћни кругови којима је Кенеди сметао. 1974. - Предсједник САД Џералд Форд и совјетски вођа Леонид Брежњев у Владивостоку постигли привремени споразум о ограничењу офанзивног стратешког нуклеарног оружја. 1976. - У земљотресу који је разорио град Мурадије на истоку Турске погинуло је око 5.300 људи. 1980. - Пробијена је лијева цијев тунела "Врачар", новог жељезничког чвора у Београду. Тунел дуг 3.504 метра грађен је четири године и два дана. 1989. - Послије масовних демонстрација у Прагу комплетно руководство Комунистичке партије Чехословачке поднијело је оставку, укључујући генералног секретара Милоша Јакеша, чиме су с власти сишли сви политичари који су сарађивали у војној интервенцији Варшавског пакта у Чехословачкој 1968. 1992. - У најтежој забиљеженој несрећи у историји кинеског цивилног ваздухопловства пад авиона "боинг 737" на југу Кине није преживио нико од 141 путника и чланова посаде. 1995. - У Ирској су гласачи тијесном већином, упркос жестокој пропаганди Римокатоличке цркве, на референдуму изгласали укидање забране развода, која је била на снази 70 година. 1998. - Генерал Емил Лахуд, први предсједник Либана послије окончања 15-годишњег грађанског рата у тој блискоисточној земљи, преузео је дужност шефа државе. 2001. - Папа Јован Павле Други понудио "безрезервно извињене" жртвама које су сексуално искориштавали свештеници католичке цркве. 2012. - Умро Ектор Камачо, порторикански боксер, троструки свјетски првак у ВБЦ и ВБО верзији у лакој и суперлакој категорији. 2015. - Због инцидента на турско сиријској граници када је руски авион Су-24 оборио турску летјелицу Ф-16, дошло је до затегнутих руско-турских односа. Tурска је тврдила да је руски авион ушао у њен ваздушни простор, а руско Министарство одбране да је оборени авион летио искључиво у сиријском ваздушном простору. 2017. - У нападу екстремиста на џамију у сјеверној провинцији на египатском Синајском полуострву погинуло 305 особа. 2018. - На протестима покрета "Жути прслуци" у Паризу који су у авенији Јелисејских поља поставили барикаде и сукобили се са полицијом, због насиља је приведено 130 особа. 2023. - У седмонедјељном рату Израела и Палестине почело је прво примирје које је трајало до краја новембра. У том период Хамас је ослободио 105 талаца заробљених у нападу на Израел 7. октобра 2023, док је Израел ослободио 240 палестинских затвореника. 2023. - Тужилаштво БиХ формирало предмет након навода у медијима министра одбране у Савјету министара Зукана Хелеза да се у појединим мјестима у Републици Српској налазе војни кампови за обуку. 2024. - Кошаркашка репрезентација Србије савладала у Београду селекцију Данске и тако се пласирала на Европско првенство.