НАСИЉЕ НАД ЖЕНАМА НИЈЕ ЖЕНСКИ - ВЕЋ ПРОБЛЕМ ЦИЈЕЛОГ ДРУШТВА

Зорићева је истакла да свака жена која ово чита треба да зна да није сама, није преосјетљива, није претјерала и није дужна да спасава породицу науштрб себе

Разговарала: Бранислава ВУКЕЛИЋ БАЊАЛУКА, 25. НОВЕМБРА /СРНА/ - На Међународни дан борбе против насиља над женама не обиљежава се само датум, него тиха борба која траје годинама, а данас треба бити гласнији од тишине која убија и поручити да то није женски, него проблем цијелог друштва, који треба ријешити, изјавила је Срни психолог и породични психотерапеут Маја Савановић Зорић. НАСИЉЕ НАД ЖЕНАМА НИЈЕ ЖЕНСКИ ПРОБЛЕМ Она је нагласила да данас треба јасно рећи да жене нису криве, да насилници нису жртве, а околина није невина ако је ћутала. "Не смијемо дозволити да жене остану једине које говоре о насиљу које највише погађа њих. Јер насиље над женама није `женски проблем`. То је проблем људи, друштва, државе и менталитета који се мора мијењати, не шминкати", рекла је Зорићева. Зорићева је истакла да свака жена која ово чита треба да зна да није сама, није преосјетљива, није претјерала и није дужна да спасава породицу науштрб себе. Она је указала да постоје стручњаци, организације, сигурнији простори и људи који вјерују искуству жртава насиља и који су ту да их чују, заштите и прате док поново граде живот без страха. ТИШИНА ОДЗВАЊА ЈЕДНАКО ГЛАСНО КАО И ЗЛОЧИН Зорићева је истакла да на овај, али и сваког дана, друштво мора бити гласније од тишине која убија. "Гласнији од оправдања и од срамоте. Јер ниједна репутација, ниједан комшијски суд, ниједна традиција и ниједна фраза `шта ће људи рећи` не вриједе више од живота једне жене. Живот жене вриједи више од иједне туђе срамоте", напоменула је Зорићева. Зорићева је подсјетила да насиље над женама није изузетак, него сурова реалност коју друштво пречесто потцјењује, умањује или, што је најопасније, оправдава. "Ових дана, након фемицида у Мостару, доживјели смо тугу, али и разочарење. И мене је дубоко поразила једна чињеница - у тренуцима када је требало да се цијело друштво дигне, говориле су углавном жене. Оне су дијелиле поруке, едукативне садржаје, упозорења, вапаје да се престане оправдавати насиље. Мушкараца готово да није било", рекла је Зорићева. Она је примијетила да чак ни од жена старије доби, оних које би морале да буду стуб искуства и глас који штити млађе, није било много реакција, а тишина је одзвањала једнако гласно као и злочин. "Та тишина говори да у 21. вијеку дио друштва мисли да је насиље `њихов проблем`, да је фемицид `породична трагедија`, да је жена на неки начин могла да `уради боље`. Говори да и даље живимо у култури у којој жртва носи терет кривице, а насилник терет оправдања. Говори да у овој борби жене поново остају саме - саме да објашњавају шта је насиље, зашто је неприхватљиво и зашто убиство жене никад није инцидент него образац", указала је Зорићева. Зорићева је напоменула да насиље не настаје у вакууму, него расте у тишини околине. "Расте у реченицама `то је њихов брак`, `не мијешај се`, `није ваљда баш тако`. Расте сваки пут кад ћутимо умјесто да реагујемо. А, фемицид је увијек посљедњи чин много ранијег насиља које смо престали примјећивати", упозорила је Зорићева. Међународни дан против насиља над женама, одлуком УН од 17. децембра 1999. године, обиљежава се у знак сјећања на дан када је 25. новембра 1960. године сестре Патрију, Минерву и Марију Тересу Мирабал у Доминиканској Републици, чије је брутално убиство наредио диктатор Рафаел Трухиљо. Активисти против насиља у породици овај дан обиљежавају од 1981. године.