ИЗУЗЕТНОМ ПОЛИТИЧКОМ ВЈЕШТИНОМ ДОДИКА ОБЕЗБИЈЕЂЕНА ПОЛИТИЧКА СТАБИЛНОСТ СРПСКЕ

БЕОГРАД, 26. НОВЕМБРА /СРНА/ - Предсједник СНСД-а Милорад Додик успио је да вјештим геополитичким маневром доведе до укидања америчких санкција, не нарушавајући односе са Москвом и другим партнерима и да након политичког земљотреса и наметнутих пријевремених предсједничких избора обезбиједи Српској политичку стабилност, поручено је у Београду на трибини о новој фази односа у БиХ.

На трибини о теми "Нова фаза односа у БиХ: шта стоји иза договора Вашингтона и Додика?", историчар Александар Раковић рекао је да је увјерен да је Русија знала за кораке које је Додик, као предсједник Српске, предузимао да му санкције буду укинуте и да освоји слободу која му припада. Раковић је подсјетио да су Додику у Сочију, гдје се састао са предсједником Владимиром Путином и задњи пут боравио као предсједник Српске, исказали изузетно уважавање. Он је нагласио да све што се дешавало између Српске и Вашингтона само за похвалу, а да само лицемјери или непријатељи Српске могу да тврде супротно. "У Вашингтону поново постоји свест за наше националне интересе. Укидање санкција је био први корак. Очекујем ново отопљавање на релацији Вашингтон-Москва. Република Српска је добила новог председника - Синишу Карана који ће наставити слободарски пут. Ово није био само избор за председника већ референдум", указао је Раковић. Амбасадор БиХ у Србији Александар Врањеш поручио је да је Додик у посљедњих неколико мјесеци показао изузетну политичку вјештину, а да су пале у воду све лажне оптужбе да је издао националне интересе, да је Српска капитулирала и издала Србију и Русију. Он је навео да је на састанцима Додика са предсједником Путином у Сочију и са руским министром спољних послова Сергејом Лавровом потврђен стратешки однос, а да је Министарство иностраних послова Русије својим јучерашњим саопштењем и поздравивши побједу Синише Карана - показало какви су стварни односи и да напади не пију воду. Политиколог Александар Павић сматра да је Додик на пољу геополитике учинио оно што није успио да уради ниједан европски лидер, осим премијера Мађарске Виктора Орбана. "Нема ни говора да су окренута леђа Русији. Искориштена је промена у Белој кући да се много побољша положај Српске. Видело се колико је то болно за политичко Сарајево", рекао је Павић. Павић је указао да је том балансу који је Бањалука успоставила са Москвом и Вашингтоном препрека Брисел, те центри моћи у Берлину, Паризу и Лондону, који не одустају од неоколонијализма, те додао да вријеме интервенционизма још није завршено. Професор емеритус Ненад Кецмановић поручио је да Трамп–Додик агенда деескалације кризе у БиХ, коју је, као што је речено и у Савјету безбједности УН, изазвао Кристијан Шмит, у завршници подразумијева равноправан дијалог све три националне стране. "Предстојећу иницијативу, пошто неће бити само Додикова, него и Трампова, и руска и кинеска, неће моћи ни да прећуте ни да одбију, а неће моћи ни да је опструишу Немци и Британци, као што чине у Украјини", рекао је Кецмановић. Шеф Представништва Републике Српске у Србији Млађан Цицовић рекао је да су најновије ставове и одлуке Сједињених Држава у вези са Српском сви људи добре воље у региону и свијету прихватили као први корак у сређивању односа и права два ентитета и три конститутивна народа БиХ, али не и сарајевска политичка чаршија и милитантни дио ЕУ, којима то не одговара. Цицовић је оцијенио да би било наивно вјеровати да ће сарајевска политика према Србима одједном и одмах, промијенити причу и чињење, те би стога требало - не само бити увијек опрезан, него просто одбијати сваку могућност распакивања Дејтонског споразума јер на најбољи начин регулише односе између ентитета и констутивних народа, Срба, Хрвата и Бошњака. Дипломата Дарко Танасковић нагласио је да све ово што се дешава у протеклом периоду може бити позитивна динамика. "Овом се супростављају они који су против српског интереса, стога је потребно све анализирати и јасно се позиционирати. За Србе и њихове државе пресудно значајан биће одговор на овај епохални изазов, а сва збивања, одлуке и исходе на унутрашњем друштвеном и политичком плану, ваља посматрати и процењивати у функцији, те макроперспективе", рекао је Танасковић. Професор Предраг Ћеранић оцијенио је да се државник од политичара увијек разликовао по томе што прати геополитичке промјене и чита геополитичке поруке. Ћеранић је навео да се промјена америчког курса према БиХ, односно Републици Српској, видјела и на сједници Савјета безбједности УН посвећеној БиХ, када је амерички амбасадор нагласио да САД више не теже изградњи држава, нити наметању снажних међународних интервенција. "Преведено - САД се неће мијешати у унутрашње ствари у БиХ. Али, ако неће Американци, тог задовољства се не желе одрећи Нијемци и Британци. Њемачка је поновно `залегла` иза Кристијана Шмита и његових одлука, иако је његов глас у БиХ све тиши. Благонаклона Русија Додика је разумјела и оправдала. Коначно, спортским рјечником речено - памти се резултат. А, он је тренутно више него добар за Српску", закључио је Ћеранић. На трибини, који су организовали портали "Све о Српској" и "Факти" уз подршку Представништва Републике Српске у Србији, обратили су се и геополитичар Миломир Степић, социолог Слободан Рељић, политички аналитичар Небојша Малић и политиколог Душан Пророковић.