ОВА ГОДИНА ЈЕДНА ОД НАЈТОПЛИЈИХ У ИСТОРИЈИ МЈЕРЕЊА

ЖЕНЕВА, 23. ДЕЦЕМБРА /СРНА/ - Ова година биће забиљежена као једна од најтоплијих у историји мјерења, упркос појави "Ла Ниња" који је требао да донесе благо захлађење.

Према подацима Свјетске метеоролошке организације и Службе за климатске промјене "Коперникус", глобалне температуре заузеле су друго или треће мјесто на љествици највиших икад, одмах иза рекордне 2024. године. Јул је глобално био трећи најтоплији мјесец у историји, а Европа је проживјела своје четврто најтоплије љето са посебно интензивним топлотним таласима на западу и југу. У дијеловима Балкана, Шпаније, Француске и Скандинавије температуре су биле и до шест степени Целзијусових више од просјека. Велика Британија је забиљежила најтоплији јуни икада, а Холандија други најтоплији од 1901. године. Шпанија је у августу претрпјела најјачи топлитни талас у својој историји, док су Финску, Данску, Шведску и Норвешку у јулу погодиле дуготрајне врућине. Екстремне љетне врућине ове године оставиле су тешке посљедице на здравље становништва, а у студији лондонских научника наводи се да је од јуна до августа у 854 европска града забиљежено око 24.400 смрти повезаних са врућином. Екстремне врућине погодиле су и већи дио Азије. Јапан је забиљежио један од најтоплијих јуна од почетка мјерења 1898. године, што је довело до пораста броја случајева топлотног удара и смрти, посебно међу старијом популацијом. Јужна Кореја је крајем јуна извијестила о рекордно високим дневним температурама, највишим од 1904. године. У Њу Делхију у Индији издана су црвена упозорења, док су се у дијеловима Пакистана температуре пењале до 50 степени Целзијусових. Сједињене Државе и дијелови Сјеверне Америке такође су се борили са тешким топлотним таласима, преноси портал "Индекс". Велика "топлотна купола" у јуну изложила је више од 255 милиона људи екстремним температурама које су често прелазиле 38 степени Целзијусових. Научници упозоравају да природни циклуси хлађења више не могу компензовати све снажније загријавање узроковано људским дјеловањем и емисијама гасова стаклене баште, због чега су бројни региони широм свијета биљежили екстремне врућине. Свјетска метеоролошка организација у најновијој прогнози наводи да ће температуре и наредних пет година вјероватно остати на рекордним или близу рекордних нивоа. Постоји 80 одсто вјероватноће да ће барем једна од тих година срушити досадашњи топлотни рекорд, а 70 одсто вјероватноће да ће петогодишњи просјек привремено премашити границу од 1,5 степен Целзијусов изнад прединдустријских нивоа. Бројне студије и научне институције слажу се да су учинци климатских промјена данас једна од највећих пријетњи човјечанству. Екстремне температуре ове године додатно су погоршале суше у многим регионима јер су убрзале испаравање. Подаци УН упозоравају да 3,6 милијарди људи данас нема сигуран приступ води барем један мјесец годишње, а предвиђа се да ће тај број до 2050. порасти на више од пет милијарди.