МИЛИВОЈЕВИЋ: ЊЕМАЧКА ЋЕ ПОЈАЧАТИ ОФАНЗИВУ НА СРБИЈУ И СРПСКУ ЗБОГ НЕУПСЈЕХА НА ГЛОБАЛНОМ ПЛАНУ

БЕОГРАД, 25. ДЕЦЕМБРА /СРНА/ - У свим притисцима који су сада усмјерени према Србији и Републици Српској, почев од Кристијана Шмита па надаље, препознаје се Њемачка која ће додатно појачати офанзиву на Србе како би компензовала оно што не може да постигне на глобалном плану, па ни унутар ЕУ, те санирала претрпљену штету због свог све радикалнијег става према Русији, оцијенио је за Срну дипломата Зоран Миливојевић.

Коментаришући подјеле у ЕУ и опирање Француске њемачкој иницијативи о коришћењу руских замрзнутих средстава, Миливојевић је рекао да и дешавања на посљедњем самиту лидера ЕУ показују да је све очигледније да Њемачка и њен канцелар Фридрих Мерц заузимају тврђу политику према рату у Украјини, интересима у Европи, али и глобалнимкретањима. "Очигледно је да се Немачка придружује северној групацији држава – балтичких и скандинавских, али и Холандије, које заузимају тврд став када је реч о наставку рата са Русијом и о новој безбедносној конфигирацији у Европи", истакао је Миливојевић. Он указује да се то јасно видјело и у покушају да се изузму руска средства и користе на начин који је мимо права и међународних норми и стандарда. "Ту је дошло до поделе, јер су са друге стране остале традиционалне староевропске државе Италија и Француска, као и Шпанија, које сматрају да решење треба тражити на бази политичког ангажмана, дипломатије и залагања за престанак рата", навео је Миливојевић. Он је објаснио да те државе полазе од реалполитике, али и схватања да је Русија, ипак, европска држава и да у будућности са тим треба рачунати. "Тако треба разумети и нову француску иницијативу за дијалог са председником Русије Владимиром/ Путином, којој се придружила и Италија", рекао је Миливојевић. Он је указао да се подјела видјела и на примјеру који се тиче Србије, а то је Кластер три у приступним преговорима са ЕУ. "И ту је та тврда северна линија, на челу са Немачком, била против било какве шансе да се Србији отвори тај кластер, полазећи од геополитике и става Србије према Русији", рекао је Миливојевић. Он је подсјетио да је, с друге стране, групација држава на челу са Француском била за то да се Србији отвори Кластер три. "Није овде српска прича у првом плану, али јесте зато што се српска прича тиче и руске приче. Разлог је то што је мотив однос према Русији и рату са Украјином. Та подела је евидентна и очигледно је да Француска не жели да препусти примат Немачкој", оцијенио је Миливојевић. Према његовим ријечима, Француска не жели да прихвати Мерцову тезу да Њемачка мора да буде водећа држава у Европи и кроз будућу милитаризацију и њено војно јачање. "Очигледно је да Француска то не жели. Треба имати у виду и да ЕУ практично почива на једном најважнијем стубу, а то су немачко-француски односи", рекао је Миливојевић. Он каже да се француски став, као и став тог дијела Европе, више приближава новој политици Вашингтона, која је против рата у Украјини и тражи рјешења друге врсте. "На неки начин се та подела полако отвара као нешто ће у будућности обележити политичка кретања у овом делу Европе и у ЕУ", оцијенио је Миливојевић. Он је упозорио да због свега тога треба очекивати офанзивну политику Њемачке у нашем региону, јер та земља нема шанси да буде прихваћена као глобална сила. "Зато ће настојати да своје интересе заокружује на овом простору, имајући у виду и историју, првенствено чињеницу да је германски фактор на овом простору на неки начин био једно време био доминантан. У сваком случају, био је фактор који је чак и покретао ратове због овог простора", истакао је Миливојевић. Он је указао да не треба заборавити анексију БиХ и почетак прошлог вијека, ни милитаризацију Њемачке између два рата, а ни њемачке интересе Њемачке када је у питању подршка албанском фактору, која је безрезервна. Миливојевић каже да се не може отети утиску да Њемачка жели да појача офанзиву у овом региону како би се извадила за пропусте на глобалном плану и штету због става према Русији који ју је коштао економског пада и стопе раста од свега 0,1 одсто. "Ту се увек треба подсетити на историју и чињеницу да су велике силе, а Немачка је ипак велика европска сила, такве ствари увек решавале на радикалан начин покушајем да се силом реализују неки стратешки интереси. Зато ја будућности препознајем офанзиван наступ Немачке на ове просторе", објаснио је Миливојевић. Он сматра да није случајно ни то што српско-француски односи сада добијају на динамици и тежини, као што није случајан ни повратак Француске традиционалним интересима у региону. "То је и једна врста супротстављања немачком интересу на овом простору", рекао је Миливојевић.